Архимандрит Нектарије (Антонопулос)
Да је ову причу испричао неко други, ја не бих ризиковао да је препричавам, јер она заиста звучи толико невероватно. Али архимандрит Нектарије (Антонопулос), настојатељ Преображењског манастира у Сагмати је човек високог ауторитета и безусловне честитости. Он је написао књигу о архиепископу Луки, поставивши тако основу његовом распрострањеном поштовању у Грчкој, даровавши нашу епархију са сребрним ковчегом за светитељеве мошти, и организовавши велики број поклоничких путовања за децу у Грчкој…
Данас је архимандрит Нектарије дошао у своју редовну посету у Симферопољ, и ево шта нам је испричао.
У Атини се тешко разболео један дечак. Болест је била толико тешка, да су лекари одустали од операције, предложивши његовим родитељима да се обрате једном од најбољих медицинских центара у Немачкој, који је опремљен по последњој речи технике. Они су тако и урадили.
Дечака је испратио и отац Нектарије. И после вишечасовне, најкомпликованије операције хирурзи су изашли и рекли:
- Не схватамо због чега сте дечака довели у наш центар, када и ви имате тако изузетног специјалисту!
- Којег специјалисту? – зачудио се отац Нектарије.
- Па тог, који нам је говорио шта да радимо, давао вредне савете, руководио операцијом. Професионалац највишег степена! Можемо да кажемо, да је захваљујући њему операција прошла сјајно.
- Чудно, никакав специјалиста није био с нама, ви сте ту нешто погрешили…
- Па такав – у лекарском мантилу каквих више нема, са седом брадом…само што је изашао из операционе сале, како га нисте приметили?...
Зачуђени отац Нектарије је замолио да му покажу регистрациони лист. Наспрам потписа дечакових родитеља стајали су потписи хирурга, који су га оперисали и последњи у низу је био потпис, написан на руском: „Архиепископ Лука“.
Дивна су дела Твоја, Господе!
А сам додајем: одиста од дечије, непосредне вере Грка, проситиче и распрострањено поштовање светитеља Луке у благословеној Грчкој! И како је та вера контрастна у односу на нашу зачуђујућу равнодушност и хладноћу, када већина људи, који живе у Симферопољу, ни појма немају о томе, ко је архиепископ Лука. Тиме се делимично може објаснити толики велики број чуда која је Светитељ учинио у Грчкој и релативно “затишје” код нас, у његовој рођеној земљи.
Превод са руског др Радмила Максимовић, манастир Лепавина
Да је ову причу испричао неко други, ја не бих ризиковао да је препричавам, јер она заиста звучи толико невероватно. Али архимандрит Нектарије (Антонопулос), настојатељ Преображењског манастира у Сагмати је човек високог ауторитета и безусловне честитости. Он је написао књигу о архиепископу Луки, поставивши тако основу његовом распрострањеном поштовању у Грчкој, даровавши нашу епархију са сребрним ковчегом за светитељеве мошти, и организовавши велики број поклоничких путовања за децу у Грчкој…
Данас је архимандрит Нектарије дошао у своју редовну посету у Симферопољ, и ево шта нам је испричао.
У Атини се тешко разболео један дечак. Болест је била толико тешка, да су лекари одустали од операције, предложивши његовим родитељима да се обрате једном од најбољих медицинских центара у Немачкој, који је опремљен по последњој речи технике. Они су тако и урадили.
Дечака је испратио и отац Нектарије. И после вишечасовне, најкомпликованије операције хирурзи су изашли и рекли:
- Не схватамо због чега сте дечака довели у наш центар, када и ви имате тако изузетног специјалисту!
- Којег специјалисту? – зачудио се отац Нектарије.
- Па тог, који нам је говорио шта да радимо, давао вредне савете, руководио операцијом. Професионалац највишег степена! Можемо да кажемо, да је захваљујући њему операција прошла сјајно.
- Чудно, никакав специјалиста није био с нама, ви сте ту нешто погрешили…
- Па такав – у лекарском мантилу каквих више нема, са седом брадом…само што је изашао из операционе сале, како га нисте приметили?...
Зачуђени отац Нектарије је замолио да му покажу регистрациони лист. Наспрам потписа дечакових родитеља стајали су потписи хирурга, који су га оперисали и последњи у низу је био потпис, написан на руском: „Архиепископ Лука“.
Дивна су дела Твоја, Господе!
А сам додајем: одиста од дечије, непосредне вере Грка, проситиче и распрострањено поштовање светитеља Луке у благословеној Грчкој! И како је та вера контрастна у односу на нашу зачуђујућу равнодушност и хладноћу, када већина људи, који живе у Симферопољу, ни појма немају о томе, ко је архиепископ Лука. Тиме се делимично може објаснити толики велики број чуда која је Светитељ учинио у Грчкој и релативно “затишје” код нас, у његовој рођеној земљи.
Превод са руског др Радмила Максимовић, манастир Лепавина
Нема коментара:
Постави коментар