Псалам 143.
Давидов, ка Голијату. (МТ: Псалам 144)
Давидов, ка Голијату. (МТ: Псалам 144)
-
БЛАГОСЛОВЕН Господ Бог мој,
Који научава руке моје за борбу,
прсте моје за рат. - Милост моја и прибежиште моје,
заступник мој и избавитељ мој,
заштитник мој, и поуздах се у Њега.
Који потчињава народ мој мени. - Господе, шта је човек да си му се објавио,
или син човечији да рачунаш с њиме? - Човек се уподоби ништавости,
дани његови као сенка пролазе. - Господе, приклони небеса и сиђи,
дотакни се гора, и задимиће се. - Блесни муњом, и разагнаћеш их;
пошаљи стреле Твоје, и сатрћеш их. - Пошаљи руку Твоју са висине,
извуци ме и избави ме од вода многих,
из руку синова туђинаца, - чија уста говораху сујету,
и десница њихова десница је неправде. - Боже, песму нову певаћу Ти,
са псалтиром десетоструним псалмопојаћу Теби, - Који дајеш спасење царевима,
Који избављаш Давида слугу Свога од мача злога. - Избави ме и извуци ме из руке синова туђинаца,
чија уста говораху сујету
и десница је њихова десница неправде. - У којих су синови (њихови) као младице
посађене у младости њиховој,
кћери њихове улепшане,
преукрашене као кип храма, - ризнице њихове напуњене,
преливају се из једне у другу,
овце њихове многоплодне,
које се множе у изласцима њиховим, - волови њихови угојени,
нема падања ограде, нити капије,
нити крика на трговима њиховим - - блаженим називаху народ којему то тако бива.
Блажен (пак) је народ којем је Господ - Бог његов.
Нема коментара:
Постави коментар