Псалам 139.

Псалам 139.
За крај, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 140)
  1. ИЗБАВИ ме, Господе, од човека злога,
    од мужа неправедног ослободи ме.
  2. Који смислише неправду у срцу,
    вас дан спремаху ратове.
  3. Изоштрише језик свој као у змије,
    отров аспидин је под уснама њиховим.
    (Диапсалма).
  4. Сачувај ме, Господе, од руке грешника,
    од људи неправедних избави ме,
    који смислише да саплету кораке моје.
  5. Скрише гордељивци замку мени,
    и ужадима разапеше мрежу ногама мојим,
    при стази ми поставише саблазни.
    (Диапсалма).
  6. Рекох Господу: Бог мој Ти јеси.
    Услиши, Господе, глас мољења мога.
  7. Господе, Господе, Сило спасења мога,
    осенио си главу моју у дан рата.
  8. Не предај ме, Господе, од жеље моје грешнику;
    смислише (зло) против мене; не напусти ме, да се не преузнесу.
    (Диапсалма).
  9. Глава (отрова) окружења њиховог,
    мука уста њихових покриће их.
  10. Пашће на њих живо угљевље;
    огњем ћеш их оборити,
    у несрећама неће издржати.
  11. Човек језичав неће успети на земљи,
    човека неправедног зла ће уловити у пропаст.
  12. Познадох да ће Господ учинити суд сиромасима,
    и правду убогима.
  13. Али ће праведни исповедати и славити Име Твоје,
    и прави ће се настанити пред лицем Твојим.

Нема коментара:

Постави коментар