ЗЕМАЉСКИ АНЂЕО - НЕБЕСКИ ЧОВЕК
У Храму Светог Пророка Илије у Маглају налази се Трон са иконом Светог
Нектарија и делић његове ризе, а небројена су и чуда и исцелења која
се тамо догађају по молитвама овог Светитеља. Маглајска парохија послала
нам је два сведочанства која само потврђују да овај дивни светитељ
новијег времена помаже свима који му прилазе снагом вере, чинећи дела
која превазилазе моћ поимања.
НОВИ ЧОВЕК
... Од тога дана на овамо ја сам потпуно излијечен и други човјек. Имам велике планове за будућност, озбиљну вјереницу и дјевојку која ме много воли, посао ми иде као од шале, а све што дотакнем процвјета...
Мој живот је био потпуни промашај уназад неколико година. Иако сам завршио школу редовно, запослио се и све је изгледало нормално, међутим ништа није било нормално. У мом животу су биле многе порочне особе, лоши људи, оковани гријехом и саблазни, дјевојке очајног морала и све то скупа око мене је правило велику негативност да сам и ја потпао под то. Алкохол је био моја свакодневица, беспарица и неспокој ме пратио све вријеме. Куда год сам прошао све је уништено, шта год сам додирнуо увело је, ништа ми у животу није ишло. Љубав је за мене била само велика жеља.
Нисам имао дјевојку, само курве, олош и шљам око мене. Родитељи несрећни и сва фамилија забринута. Успио сам ући у везу са дјевојком која ме је варала и правила будалу од мен, тежак случај и она и породица којима су видовњаци и врачаре једини узор у животу, а Христ и црква највећи непријатељи. Једноставно очај. Вјеровао сам и молио се али ме нешто одбијало и одвлачило од цркве. Све је тако трајало док једном приликом боравећи на једном народном збору са јако лошим и порочним друштвом, мамуран и неиспаван у свом очају и јаду без наде за будућност, добијем јаку жељу и призвање да одем до оближњег манастира. У мени је нешто брујало и тресло ме изнутра. Прилазивши светињи осјећао сам срамоту и понизност у себи, онако изгубљен и збланут гледао сам али као да то нисам ја, срамота ме је било, јер сам знао да сам лош, био сам прави очајник, јадан и биједан. Одједном угледах лице мени познатог свештеника који ми рече: “Еј, имам нешто да разговарам са тобом. Знаш Свети Нектарије“...и тако је кренула прича. Ништа нисам знао о светитељима, а о Светом Нектарију нисам знао, нити икад чуо.
У цркви сам био једном годишње, нисам постио нити се причешћивао. Није ме привлачило ништа око тога, али сам имао јаку жељу да истрајем у тој борби. Наиме, мене је спопала ђавоиманост. У себи сам имао нечисте силе које су управљале са мном. Осјетио сам чврсто да је Свети Нектарије одлучио да помогне и избаци све зло које сам имао у себи и да опет постанем нормалан тј. друга особа. Силе унутар мене су се снажно опирале томе, тјерале су ме од цркве, када бих улазио у светињу осјећао сам немоћ и слабост, мучнину, вртоглавицу и једва сам чекао да изађем напоље, али сам био страшно упоран, готово надљудским силама сам опстајао у тој жељи да останем дио цкрве и успио сам. Додуше, ни до дана данашњег ми није јасно и самтрам да нисам заслужио то, али Господ је за мене имао добро рјешење, видио је моје посрнуће и одлучио да ми помогне, путем свештеника и Светог Нектарија Егинског.
Од тога дана на овамо ја сам потпуно излијечен и други човјек. Имам велике планове за будућност, озбиљну вјереницу и дјевојку која ме много воли, посао ми иде као од шале, а све што дотакнем процвјета. Данас сам редован у цкрви на свим Богослужењима, постао сам приличан познавалац теологје, Историје Цркве, тропара и кондака, појања и уопште вјере. Ја сада више не вјерујем, ја сада уствари знам. То је то, Христос, црква, Господ, то је једина истина. Хвала Светом Нектарију за све, никада нећу то заборавити. Од тога дана Светог Нектарије преслужујем и то је мој други рођендан. Хвала Богородици, Христу, Светом Нектарију и свим светима и мом пријатељу свештенику. Ја сам сада нови човек.
Т. С.
МАЈКА
''Остаћеш жива али потпуно стерилна; медицински нећеш постати биолошка мајка јер је без јајника то немогуће. Можеш једино усвојити дијете''...
Прије неколико година имала сам тешко обољење јајника. Прве године брака морала сам да се подвргнем тешким операцијама гдје сам једва живу главу извукла и резултат је био: један јајник одстрањен, а други потпуно уништен и исјечен. И он ће морати бити извађен јер се на њему стално враћа тумор. ''Остаћеш жива али си потпуно стерилна, мединцски никада нећеш постати биолошка мајка јер је без јајника то немогуће. Можеш једино усвојити дијете''. Након ових докторових ријечи изашла сам тешко шокирана и уплакана, без наде и воље за живот.
Ипак ми је нешто дало неку снагу да наставим даље, покушавали смо све али није било шансе, ја сам била отписана потпуно. Након што су ми моји родитељи рекли за Светог Нектарија у Маглају и његове чудотворне Мошти и дио ризе, одучила сам да одем и да се поклоним. Ишла сам неколико пута на Акатисте и на Литургије, моји родитељи нешто чешће, узела сам уље из кандила, свештеник ми је читао молитве и након годину дана ја сам остала трудна. Отишла сам код свог доктора, а он није могао да вјерује и послао ме кући рекавши да је то нека грешка. Међутим и други су установили и потврдили да сам трудна. Данас сам ја захваљујући искључиво самом Господу и Светом Нектарију Егинском веома срећна и задовоља мајка мог напредног и прелијепог сина.
Д. В.
НОВИ ЧОВЕК
... Од тога дана на овамо ја сам потпуно излијечен и други човјек. Имам велике планове за будућност, озбиљну вјереницу и дјевојку која ме много воли, посао ми иде као од шале, а све што дотакнем процвјета...
Мој живот је био потпуни промашај уназад неколико година. Иако сам завршио школу редовно, запослио се и све је изгледало нормално, међутим ништа није било нормално. У мом животу су биле многе порочне особе, лоши људи, оковани гријехом и саблазни, дјевојке очајног морала и све то скупа око мене је правило велику негативност да сам и ја потпао под то. Алкохол је био моја свакодневица, беспарица и неспокој ме пратио све вријеме. Куда год сам прошао све је уништено, шта год сам додирнуо увело је, ништа ми у животу није ишло. Љубав је за мене била само велика жеља.
Нисам имао дјевојку, само курве, олош и шљам око мене. Родитељи несрећни и сва фамилија забринута. Успио сам ући у везу са дјевојком која ме је варала и правила будалу од мен, тежак случај и она и породица којима су видовњаци и врачаре једини узор у животу, а Христ и црква највећи непријатељи. Једноставно очај. Вјеровао сам и молио се али ме нешто одбијало и одвлачило од цркве. Све је тако трајало док једном приликом боравећи на једном народном збору са јако лошим и порочним друштвом, мамуран и неиспаван у свом очају и јаду без наде за будућност, добијем јаку жељу и призвање да одем до оближњег манастира. У мени је нешто брујало и тресло ме изнутра. Прилазивши светињи осјећао сам срамоту и понизност у себи, онако изгубљен и збланут гледао сам али као да то нисам ја, срамота ме је било, јер сам знао да сам лош, био сам прави очајник, јадан и биједан. Одједном угледах лице мени познатог свештеника који ми рече: “Еј, имам нешто да разговарам са тобом. Знаш Свети Нектарије“...и тако је кренула прича. Ништа нисам знао о светитељима, а о Светом Нектарију нисам знао, нити икад чуо.
У цркви сам био једном годишње, нисам постио нити се причешћивао. Није ме привлачило ништа око тога, али сам имао јаку жељу да истрајем у тој борби. Наиме, мене је спопала ђавоиманост. У себи сам имао нечисте силе које су управљале са мном. Осјетио сам чврсто да је Свети Нектарије одлучио да помогне и избаци све зло које сам имао у себи и да опет постанем нормалан тј. друга особа. Силе унутар мене су се снажно опирале томе, тјерале су ме од цркве, када бих улазио у светињу осјећао сам немоћ и слабост, мучнину, вртоглавицу и једва сам чекао да изађем напоље, али сам био страшно упоран, готово надљудским силама сам опстајао у тој жељи да останем дио цкрве и успио сам. Додуше, ни до дана данашњег ми није јасно и самтрам да нисам заслужио то, али Господ је за мене имао добро рјешење, видио је моје посрнуће и одлучио да ми помогне, путем свештеника и Светог Нектарија Егинског.
Од тога дана на овамо ја сам потпуно излијечен и други човјек. Имам велике планове за будућност, озбиљну вјереницу и дјевојку која ме много воли, посао ми иде као од шале, а све што дотакнем процвјета. Данас сам редован у цкрви на свим Богослужењима, постао сам приличан познавалац теологје, Историје Цркве, тропара и кондака, појања и уопште вјере. Ја сада више не вјерујем, ја сада уствари знам. То је то, Христос, црква, Господ, то је једина истина. Хвала Светом Нектарију за све, никада нећу то заборавити. Од тога дана Светог Нектарије преслужујем и то је мој други рођендан. Хвала Богородици, Христу, Светом Нектарију и свим светима и мом пријатељу свештенику. Ја сам сада нови човек.
Т. С.
МАЈКА
''Остаћеш жива али потпуно стерилна; медицински нећеш постати биолошка мајка јер је без јајника то немогуће. Можеш једино усвојити дијете''...
Прије неколико година имала сам тешко обољење јајника. Прве године брака морала сам да се подвргнем тешким операцијама гдје сам једва живу главу извукла и резултат је био: један јајник одстрањен, а други потпуно уништен и исјечен. И он ће морати бити извађен јер се на њему стално враћа тумор. ''Остаћеш жива али си потпуно стерилна, мединцски никада нећеш постати биолошка мајка јер је без јајника то немогуће. Можеш једино усвојити дијете''. Након ових докторових ријечи изашла сам тешко шокирана и уплакана, без наде и воље за живот.
Ипак ми је нешто дало неку снагу да наставим даље, покушавали смо све али није било шансе, ја сам била отписана потпуно. Након што су ми моји родитељи рекли за Светог Нектарија у Маглају и његове чудотворне Мошти и дио ризе, одучила сам да одем и да се поклоним. Ишла сам неколико пута на Акатисте и на Литургије, моји родитељи нешто чешће, узела сам уље из кандила, свештеник ми је читао молитве и након годину дана ја сам остала трудна. Отишла сам код свог доктора, а он није могао да вјерује и послао ме кући рекавши да је то нека грешка. Међутим и други су установили и потврдили да сам трудна. Данас сам ја захваљујући искључиво самом Господу и Светом Нектарију Егинском веома срећна и задовоља мајка мог напредног и прелијепог сина.
Д. В.
Нема коментара:
Постави коментар