Псалам 21.

Псалам 21.
За крај, о заштити јутарњој, Псалам Давидов.
(МТ: Псалам 22)

2. БОЖЕ, Боже мој, (чуј ме;) зашто си ме оставио?  Мт. 27, 46.
   далеко су од спасења мога речи падова (=крикова) мојих.
3. Боже мој, вичем у дану и не чујеш;
   и у ноћи, и нема (одговора) на агонију моју.
4. А Ти у светињи обитаваш, Хвало Израиљева.
5. У Тебе се уздаше оци наши;
   уздаше се, и избавио си их;
6. Теби вапише и бише спасени,
   на Тебе се уздаше и не постидеше се.
7. А ја сам црв а не човек,
   подсмех људима и руг народу.
8. Сви који ме видеше ругаше ми се,
   говораху устима, климаху главама:
9. Уздао се у Господа, нека га избави! Мт. 27, 43.
   Нека се спасе, ако га хоће!
10. Јер Ти си Који ме извади из утробе,
    нада моја од (времена) дојки мајке моје.
11. Теби сам привржен од материце,
    из утробе мајке моје Ти си Бог мој.
12. Немој одступити од мене, јер је невоља близу,
    а нема помоћника.
13. Опколише ме јунци многи,
    бикови дебели окружише ме;
14. отворише на ме уста своја,
    као лав који граби и риче.
15. Као вода разлих се,
    и расуше се све кости моје;
    поста срце моје као восак топљен у утроби мојој.
16. Сасуши се као опека снага моја,
    и језик мој прилепи се за грло моје,
    и у прах смртни низвео си ме.
17. Јер ме окружише пси многи,
    збор лукавих опколише ме;
    прободоше руке моје и ноге.
18. Избројаше све кости моје,
    а они ме погледаше и презреше ме.
19. Разделише одећу моју мећу собом, Мт. 27, 35.
    и за хаљину моју бацаху коцку.
20. А Ти, Господе, не удаљи помоћ Твоју од мене,
    похитај да ме заштитиш.
21. Избави од мача душу моју,
    и из руке псеће јединицу моју.
22. Спаси ме из уста лављих
    и од рогова носорога смерност моју.
23. Казиваћу Име Твоје браћи мојој, Јевр. 2, 12.
    усред цркве хвалићу Те.
24. Који се бојите Господа, хвалите Га;
    све семе Јаковљево прославите Га;
    нека Га се боји све семе Израиљево.
25. Јер не понизи нити одбаци мољење убогог,
    нити окрену лице Своје од мене;
    и када завиках к Њему, услиша ме.
26. О Теби је похвала моја,
    у цркви великој (исповедаћу Ти се);
    завете моје испунићу пред онима који Га се боје.
27. Јешће убоги и наситиће се,
    и хвалиће Господа они који Га траже;
    жива ће бити срца њихова у век века.
28. Опоменуће се и обратиће се Господу сви крајеви земаљски,
    и поклониће се пред Њим сви родови народа.
29. Јер је Господње Царство,
    и Он ће владати (свим) народима.
30. Једоше и поклонише се сви моћници земаљски;
    пред Њим ће се поклонити сви који силазе у земљу;
    а душа ће моја Њему живети.
31. И семе моје служиће Њему;
    и јавиће се Господу нараштај долазећи.
32. И објавиће правду Његову,
    народу који ће се родити, оно што учини Господ.