Св. Василије Велики :
Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли. Они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост... Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде. красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш.''
Дејство Псалтира је сасвим непосредно. нема човека који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања.
НИТИ ИМА ДРУГЕ КЊИГЕ У СВЕТУ, КОЈА ЈЕ СВОЈОМ ИСКРЕНОШЋУ И ОТВОРЕНОШЋУ ВЕЋИ УТУК СВАКОМ ЛИЦЕМЕРСТВУ И ФАРИСЕЈСТВУ.
Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском Типику Св. Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божји дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину 19 века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.
Када су браћа упитала великог Јована Златоуста: да ли је добро оставити Псалтир, он рече: боље је да сунце остави пут свој, него оставити Псалтир. јер више је користи учити се у псалмима и пажљиво читати Псалтир. Све су, вели, књиге на корист ( човеку ) и на тугу ђаволу, али ни једна није као Псалтир.
Познато је да је Псалтир најчитанија библијска књига у богослужењима Цркве још од апостолских времена. Неки се читају или певају у целини; тако например, 103. (Предначинателни псалам) и 140. (Господи возвах) на вечерњу, а на јутрењу се читају псалми: 3,37, 62, 87, 102, 142. (Шестопсалмије) и 50. Неки псалми се делимично певају као прокимени и алилујари..
...Полијелеј се састоји од изабраних стихова 134. и 135. псалма У почетку Литургије певају се 102. и 145. псалам. У манастирској пракси прописано је цео Псалтир то су катизме на вечерњу и на јутрењу).
Св. Василије наводи из Светог писма: “Све је Свето писмо богонадахнуто и корисно за учење” (2.Тим.3,16), зато што је написано Духом Светим, да би се читањем те књиге лечиле душе, свака од своје сопствене болести. Наиме, речено је: “Исцелење ће загладити грехе велике” (Проповедник 10,4). Различито поучавају пророци, а другојачије проповедачи. Први дају поуке о Закону Божијем, а други дају савете у облику прича. Књига псалама (псалтир) садржи у себи корисне поуке које су расуте у свим осталим књигама Библије. У њој се налазе пророчанства о будућности, сећања на прошлост она даје правила за живот и законе друштва. Укратко речено, ова књига је општа ризница добрих савета, свима на корист. Она лечи старе ране душе, као и новодобијене озледе на души. Она изгони страсти из човековог срца. И при томе она уноси у човека неко тихо задовољство, које га уздиже да мисли целомудрено.
Свети Дух зна да је тешко повести човечански род на пут врлине, јер он више воли нижа задовољства на кривом путу. Зато је Он уредио да се у цркви пријатно пева, тако да заједно са благозвучном насладом појања ми примамо неприметно уз музику и ону корисну садржину у речима песме. Тако су и мудри лекари горке лекове обмазивали медом…
Псалам је струјање тишине у душу, извор мира. Он смирује метежне и узбуђујуће помисли. Он умањује раздражљивост душе и целомудрије неуздржање. Псалам је посредник пријатељства, зближење међу удаљенима, помирење завађењих. Ко може сматрати за непријатеља онога с ким једногласно пева Богу? Певање псалама даје нам највеће добро, то је љубав, јер заједничко појање обједињава људе у један хор сагласја.
Псалам је склониште од демона, уточиште под заштитом ангела, оружје против ноћнога страха, одмор од дневних замарања, безбедност за младе, украс у зрелом узрасту, утеха старцима, најлепши накит за жене. Псалтир је глас Цркве: он из каменога срца извлачи сузе. Ангели непрестано певају псалме. То је њихов духовни тамјан. Псалтир је мудри изум Божанског учитеља, који је спојио истовремено лепо и корисно. Зна Он да оно што се научи на силу не остаје дуго у памети, а оно што се прима са задовољством и распеваношћу то дубље продире у душу.
Шта све човек не може да научи из псалама!- Величину храбрости и мужанства, строгост правичности, поштење целомудрија, савршенство разумности, начин покајања, веру трпљења и многа друга добра… Све је, као у великој и у заједничкој ризници, сабрано у Књизи псалама.
Извор: Журнал, Московска Патријаршија, 2/85.
Преписао: Архимандрит Гаврило (Вучковић) 9. октобра 2007.г.
Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли. Они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост... Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде. красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш.''
Дејство Псалтира је сасвим непосредно. нема човека који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања.
НИТИ ИМА ДРУГЕ КЊИГЕ У СВЕТУ, КОЈА ЈЕ СВОЈОМ ИСКРЕНОШЋУ И ОТВОРЕНОШЋУ ВЕЋИ УТУК СВАКОМ ЛИЦЕМЕРСТВУ И ФАРИСЕЈСТВУ.
Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском Типику Св. Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божји дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину 19 века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.
Када су браћа упитала великог Јована Златоуста: да ли је добро оставити Псалтир, он рече: боље је да сунце остави пут свој, него оставити Псалтир. јер више је користи учити се у псалмима и пажљиво читати Псалтир. Све су, вели, књиге на корист ( човеку ) и на тугу ђаволу, али ни једна није као Псалтир.
Познато је да је Псалтир најчитанија библијска књига у богослужењима Цркве још од апостолских времена. Неки се читају или певају у целини; тако например, 103. (Предначинателни псалам) и 140. (Господи возвах) на вечерњу, а на јутрењу се читају псалми: 3,37, 62, 87, 102, 142. (Шестопсалмије) и 50. Неки псалми се делимично певају као прокимени и алилујари..
...Полијелеј се састоји од изабраних стихова 134. и 135. псалма У почетку Литургије певају се 102. и 145. псалам. У манастирској пракси прописано је цео Псалтир то су катизме на вечерњу и на јутрењу).
Св. Василије наводи из Светог писма: “Све је Свето писмо богонадахнуто и корисно за учење” (2.Тим.3,16), зато што је написано Духом Светим, да би се читањем те књиге лечиле душе, свака од своје сопствене болести. Наиме, речено је: “Исцелење ће загладити грехе велике” (Проповедник 10,4). Различито поучавају пророци, а другојачије проповедачи. Први дају поуке о Закону Божијем, а други дају савете у облику прича. Књига псалама (псалтир) садржи у себи корисне поуке које су расуте у свим осталим књигама Библије. У њој се налазе пророчанства о будућности, сећања на прошлост она даје правила за живот и законе друштва. Укратко речено, ова књига је општа ризница добрих савета, свима на корист. Она лечи старе ране душе, као и новодобијене озледе на души. Она изгони страсти из човековог срца. И при томе она уноси у човека неко тихо задовољство, које га уздиже да мисли целомудрено.
Свети Дух зна да је тешко повести човечански род на пут врлине, јер он више воли нижа задовољства на кривом путу. Зато је Он уредио да се у цркви пријатно пева, тако да заједно са благозвучном насладом појања ми примамо неприметно уз музику и ону корисну садржину у речима песме. Тако су и мудри лекари горке лекове обмазивали медом…
Псалам је струјање тишине у душу, извор мира. Он смирује метежне и узбуђујуће помисли. Он умањује раздражљивост душе и целомудрије неуздржање. Псалам је посредник пријатељства, зближење међу удаљенима, помирење завађењих. Ко може сматрати за непријатеља онога с ким једногласно пева Богу? Певање псалама даје нам највеће добро, то је љубав, јер заједничко појање обједињава људе у један хор сагласја.
Псалам је склониште од демона, уточиште под заштитом ангела, оружје против ноћнога страха, одмор од дневних замарања, безбедност за младе, украс у зрелом узрасту, утеха старцима, најлепши накит за жене. Псалтир је глас Цркве: он из каменога срца извлачи сузе. Ангели непрестано певају псалме. То је њихов духовни тамјан. Псалтир је мудри изум Божанског учитеља, који је спојио истовремено лепо и корисно. Зна Он да оно што се научи на силу не остаје дуго у памети, а оно што се прима са задовољством и распеваношћу то дубље продире у душу.
Шта све човек не може да научи из псалама!- Величину храбрости и мужанства, строгост правичности, поштење целомудрија, савршенство разумности, начин покајања, веру трпљења и многа друга добра… Све је, као у великој и у заједничкој ризници, сабрано у Књизи псалама.
Извор: Журнал, Московска Патријаршија, 2/85.
Преписао: Архимандрит Гаврило (Вучковић) 9. октобра 2007.г.
Нема коментара:
Постави коментар