Псалам 17.
За крај, слуге Господњег Давида, што говораше Господу речи песме ове,
у дан у који га избави Господ из руке свих непријатеља његових
и из руке Саулове, и рече: (МТ: Псалам 18)
За крај, слуге Господњег Давида, што говораше Господу речи песме ове,
у дан у који га избави Господ из руке свих непријатеља његових
и из руке Саулове, и рече: (МТ: Псалам 18)
- ЉУБИЋУ Те, Господе, снаго моја.
- Господ је утврђење моје, и прибежиште моје, и избавитељ мој,
Бог мој, помоћник мој, и уздаћу се у Њега;
заштитник мој, и моћ спасења мога, и заступник мој. - Хвалећи призваћу Господа,
и од непријатеља мојих спашћу се. - Обузеше ме болови смртни,
и потоци безакоња смутише ме. - Болови адски сколише ме,
претекоше ме замке смртне. - И кад се мучих, призвах Господа,
и Богу моме завапих;
услиша од храма Свога светога глас мој,
и вапај мој пред Њим доћи ће у уши Његове. - И потресе се и би устрашена земља,
и темељи гора задрмаше се и потресоше,
јер се разгњеви на њих Бог. - Узиђе дим од гњева Његова,
и огањ од лица Његова распали се,
жар се разгоре од Њега. - И приклони небеса и сиђе,
и примрак је под ногама Његовим. - И уседе на Херувиме и полете,
полете на крилу ветрова. - И постави таму за скровиште Своје;
око Њега је шатор Његов,
тамна вода у облацима ваздушним. - Од севања пред Њим облаци прођоше,
град и угљевље огњено (удари). - И загрме са неба Господ,
и Вишњи даде глас Свој. - И посла стреле и разасу их,
и муње умножи и сатресе их. - И јавише се извори вода,
и открише се темељи васељене,
од претње Твоје, Господе;
од дувања духа гњева Твога. - Ниспосла (руку) с висине и узе ме,
прихвати ме из вода многих. - Избави ме од силних непријатеља мојих,
и од мрзитеља мојих,
јер се утврдише већма од мене. - Претекоше ме у дан злострадања мога,
али Господ поста потпора моја, - и изведе ме на пространство;
избавиће ме, јер ме хоћаше.
(Избави ме од силних непријатеља мојих,
и од мрзитеља мојих). - И узвратиће ми Господ по правди мојој,
и по чистоти руку мојих узвратиће ми. - Јер сачувах путеве Господње,
и не безбожничих пред Богом мојим. - Јер су сви судови Његови преда мном,
и законе Његове не удаљих од мене. - И бићу непорочан са Њиме,
и чуваћу се од безакоња мога. - И узвратиће ми Господ по правди мојој,
и по чистоти руку мојих пред очима Његовим. - Са преподобним (=светим) бићеш преподобан (=свет),
и са човеком невиним бићеш невин, - и са изабраним бићеш изабран,
а са развраћеним бићеш развраћен. - Јер ћеш Ти спасти народ понижени,
и очи гордих понизићеш. - Јер Ти просветљујеш светиљку моју, Господе;
Боже мој, просветљујеш таму моју. - Јер ћу се Тобом спасити од искушења;
и с Богом мојим прећи ћу зид (високи). - Бог мој, непорочан је пут Његов,
речи су Господње разжежене;
заштитник је свих који се уздају у Њега. - Јер ко је Бог осим Господа?
И ко је Бог осим Бога нашега? - Бог Који ме опасује снагом,
и постави непорочан пут мој; - Који утврђује ноге моје као (у) јелена,
и на висину ме поставља; - Који научава руке моје за бој,
и чини мишице моје као лук метални. - И дао си ми заштиту спасења мога,
и десница Твоја прихвати ме,
и карање Твоје исправи ме до краја,
и васпитање Твоје оно ме научи. - Раширио си кораке моје пода мном,
и не ослабише стопала моја. - Гонићу непријатеље моје и достићи ћу их,
и нећу се повратити докле не ишчезну; - сатрћу их, и неће моћи опстати,
пашће под ноге моје. - И опасао си ме снагом за бој,
саплео си пода ме све који устају на ме. - И непријатеље моје дао си у бекство,
и мрзитеље моје сатро си. - Повикаше, и не беше ко да (их) спасе;
ка Господу (викаше), и не услиша их. - И иситнио сам их као прах пред лицем ветра,
као блато на путевима погазићу их. - Избавићеш ме од буне народа,
поставићеш ме за главу незнабожаца.
Народ, којега не знадох, служаше ми, - на слух уха послушаше ме,
синови туђи ласкаше ми, - синови туђи оветшаше,
и клецаху са стаза својих. - Жив је Господ, и благословен је Бог мој,
и нека се узвиси Бог спасења мога. - Бог Који ми даје освету,
и Који потчини народе пода ме; - Избавитељ мој од љутих непријатеља мојих;
од оних који устају на ме уздићи ћеш ме,
од човека неправедна избавићеш ме. - Зато ћу Те исповедати и славити међу народима, Господе, Рим. 15, 9.
и Имену Твоме псалмопеваћу; - (Теби) Који велича спасење цара Свога
и чини милост Помазанику Своме,
Давиду и семену његовом до века.
Нема коментара:
Постави коментар