Псалам 55.


Псалам 55.
За крај, за народ удаљен од светиња; Давидов,
за стилографију, када га ухватише
иноплеменици (Филистеји) у Гету.
(МТ: Псалам 56)


  1. ПОМИЛУЈ ме, Боже, јер ме погази човек,
    сав дан ратујући сатре ме.
  2. Погазише ме непријатељи моји сав дан,
    јер су многи који ме нападају с висине.
  3. Дању се нећу бојати, јер се у Тебе надам.
  4. Богом ћу хвалити речи (наде) моје сав дан.
    На Бога се поуздах, нећу се бојати, шта ће ми учинити тело (=смртник).
  5. Сав дан речи се мојих гнушаху,
    против мене су све мисли њихове на зло.
  6. Заселиће се они, и сакриће се,
    пету ће моју вребати,
    као што очекиваше душу моју.
  7. За ништа ћеш их одбацити,
    у гњеву ћеш народе оборити, Боже.
  8. Живот мој објавих Теби,
    изнесох сузе моје преда Те као и у обећању Твоме.
  9. Повратиће се непријатељи моји назад,
    у који дан Те призовем;
    ево познадох да си Ти Бог мој.
  10. Богом ћу похвалити реч,
    Богом ћу похвалити беседу.
  11. На Бога се поуздах; нећу се бојати, шта ће ми учинити човек.
  12. У мени су, Боже, молитве, које ћу одати хвали Твојој.
  13. Јер си избавио душу моју из смрти,
    (очи моје од суза),
    и ноге моје од склизнућа,
    да благоугодим пред Богом, у светлости живих.

Нема коментара:

Постави коментар