ИЗРЕКЕ СВЕТИХ ОТАЦА

ИЗРЕКЕ СВЕТИХ ОТАЦА

ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН
1. Не слусај савете људи који себи угадјају, који су себе уцинили робовима стомака и телесних страсти.
2. Свако ко воли цистоту и целомудреност постаје храм Бозији.
3. Нека твоја рука не буде испрузена ради узимања, вец нека радије буде испрузена ради давања (Сир. 4, 35).
4. Ко другога оговара, сам себе осудјује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мрзња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.
5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздразљивост је високоумље.
6. Немој давати своме срцу да буде залосно, него се теси у Господу.
7. Славољубље је дусевна болест, лукава страст.
8. Немој се превазносити ако си здрав телом, вец се бој. 


ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЦНИК
1. Пре него сто паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог цовекољубив.
2. Као сто вода мозе избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.
3. Многоговорљивост произилази понекад од угадјања стомаку, а понекад од тастине.
4. Злоба проистице из уобразености и гнева.
5. Лицемерство проистице од самозадовољства и својеглавости.
6. Има болести које се добијају ради оцисцења од грехова, а има и таквих које треба да сломију нас понос.
7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник цистоте.
8. Немој реци да скупљас благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте.
9. Онај ко плаце за собом, не зна за униније.
10. Гордост је крајња беда дусе која у своме помрацењу мисли да је богата.
11. Многи од нас називају себе греснима, а мозда се одиста и сматрају таквима.Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
12. Не скидај дусевног ока са гордости: медју свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти. 

СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ
1. Не уздај се у своју праведност, истински се кај због ранијих грехова, обуздавај језик, срце и стомак.
2. Куд год идес, увек имај Бога пред оцима; маста да радис имај потврду у Светом Писму; и не напустај брзо место на коме зивис. Сацувај ове три заповести и спасцес се.
3. Као сто су гордост и узносење ума са висине небеске дјавола сурвали у бездан, тако смирење и кротост цовека узвисују од земље на небо.
4. Ако неко узме подвиг цутања, нека не мисли да врси врлину, вец нека у срцу сматра да цути стога сто није достојан да говори.
 
 
 
ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ АВА ИСАИЈА
1. Онај ко се труди да надје са циме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, медјутим, ко трази како да га успостује, воли цистоту у страху Бозијем.
2. Онај ко, видеци реци Бозије, себе утврдјује на тумацењима сопственог разума, не познаје славу Бозију и Његово богаство, а онај ко говори: "Цовек сам и не знам", те узноси славу Богу, стице богаство Бозије по сили својој и по помисли својој.
3. Љубав према људској слави радја лаз, а понизавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Бозији.
 
АВА ЕВАГРИЈЕ
1. Пази да, разгневивси се, не прогнас неког брата. За тако несто цитавог зивота нецес побеци од демона туге који це ти свагда за време молитве износити твој преступ.
2. Целомудрености, тј. цистоти тела много помазе оскудност у води. Нека те у то убеде триста Израиљцана који су са Гедеоном победили Мадијам.
3. Признак безстрасца је кад ум угледа своју сопствену светлост, када постане спокојан у вези са мастањима у сну и лако и правилно схвата ствари.
4. Безстрасце поседује дуса која и при сецању на ствари остаје спокојна, а не она коју ствари не плене.
5. Истиски пријатељ је онај који зури да пренесе радосне догадјаје.
6. Високо мосљење о себи никако се не слазе са цињењем ниских дела.
7. Код свакога самоуверење омета самопознање.
8. Најгоре имање је недолицан зивот.
9. Сујетна нарав је болест дусе.
10. Добро је цинити добро свима, а особито онима који не могу да врате.
11. Светлост дусе јесте истинско сагледавање.
12. Љубеци оно сто не треба, нецес љубити оно сто треба.
13. Поцетак љубави је добро узајамно мисљење.
14. Горда помисао растура врлине.
15. Пут се равња милостињом.
16. Срамно је робовати телесним страстима.
17. И Бог се брине о ономе који се добро брине о себи.
18. Целомудрено срце је пристанисте сагледавања.
19. Горда дуса је разбојницка пецина. Она не трпи глас познања.
20. По сузама познај да ли се бојис Бога.
21. Смирење дусе је непобедиво орузје.
22. Прецуткивати истину знаци закопавати злато у земљу.
23. Боље је бити усред хиљада са љубављу, него сам у пецини са мрзњом. (Поука братији у опстезицу)
24. У обиталисту смирених поцива Господ, а у дому гордих умнозава се проклество.
25. Немој обилно насицавати тело своје, па це скверне помисли понестати у теби.
26. Празник Господњи је заборав зла. Оног. пак, ко памти зло, обузеце плац.
27. Боље је спавати, него време проводити у празнословљу.
28. Љубави претходи бестрасце, а знању претходи љубав.
29. На мру узимај хлеб и воду и дух блуда це побеци од тебе.
30. Реци јеретика су весници смрти. Ко их прима погубице своју дусу.
31. И сад ме послусај, сине мој: Не прилази вратима неверних људи и немој ици преко њихових мрези, да се не би заплео.
32. Видео сам оце њиховог мудровања (јеретицког), и не угледах светлост истине у њиховим рецима.
33. Кад не би било искусења, нико се не би спасао.
34. Поцетак спасења је самоукоревање.
 
ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ
1. Од дрскости (тј. од непазљиве претеране смелости у опстењу са другима), треба безати као од змијског отрова, и од појединацних разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрасњу борбу и дусу свести доле са радосне висине која се стице цистотом срца. Проклетства достојан, заборав се, као вода огњу, противи пазњи.
2. Ми нисмо јаци од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блазеног Давида, нити волимо висе Бога од апостола Петра. Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо да це онај који се узда у себе пасти страсним падом.
3. Као сто једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода, тако ни грех не мозе да удје у срце, док претходно не покуца на врата срца мастаријом лукавог прилога (сина).
4. Као сто је за оне који су изгубили апетит и који осецају одвратност према храни користан горки пелен, тако јX-Мозилла-Статус: 0009орисно да се злопате.
5. Онај ко не зна истину, не мозе истински ни веровати, будуци да знање по природи претходи вери. Оно сто је рецено у Писму, рецено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили.
6. Безстрасце и смирење воде познању. Без њих нико неце видети Господа.
7. Многе се страсти крију у насим дусама. Оне се, медјутим, појављују тек када се пред оцима показе њихов узрок.
8. Неоцекивана искусења нас по промислу уце да будемо трудољубиви.