Псалам
2.
(Псалам
Давидов. Пророштво о Христу). ДАп. 4, 25-27
1. ЗАШТО се узбунише народи
и
племена смислише залудне ствари?
2. Сабраше
се цареви земаљски,
и
кнезови се окупише заједно
на
Господа и на Помазаника Његовог.
(Диапсалма, јевр. селах = станка, пауза)
3. Раскинимо
окове њихове,
и
збацимо са себе јарам њихов.
4. Онај
Који живи на небесима подсмејаће им се,
и
Господ ће им се подругнути.
5. Тада
ће им говорити у гњеву Своме,
и у
јарости Својој потрешће их.
6. А ја
сам од Њега постављен цар на Сиону,
гори
светој Његовој,
7. јављајући
заповест Господњу:
Господ
рече мени: Син Мој јеси Ти,
ДАп. 13, 33. Јевр. 1, 5; 5, 5.
Ја Те
данас родих.
8. Тражи
од Мене и даћу Ти народе у наследство Твоје,
и у
посед Твој крајеве земље.
9. Напасаћеш
их палицом гвозденом,
Откр. 2,27.
као
сасуде грнчарске разбићеш их.
10. И
сада, цареви, уразумите се;
научите
се све судије земаљске.
11. Служите
Господу са страхом,
и
радујте се Њему с трепетом.
12. Примите
васпитно карање, да се не разгњеви Господ,
и
погинете са пута праведног.
Када
се разгори убрзо гњев Његов,
Блажени
сви који се уздају у Њега.
Нема коментара:
Постави коментар