Чуда
које се дешавају у храму Свете Маркеле су толико бројна да их је немогуће све
описати. Ходочасници пристижу у Волисос на Хиосу из других делова Хиоса и Псара
и примају исцељења од својих болести. Током прославе празника неокаљане невесте
Христове, који се слави 22. јула, окупља се велико мноштво народа. Услед тога,
мештани су обновили и проширили цркву посвећену Светој Маркели. Желимо да
испричамо нашим читаоцима неке од многих чуда која су се догодила посредовањем
ове светитељке.1. Године 1782. један свештеник из Волисоса имао је болесно дете, које је желео да окропи светом водом у храму Свете Маркеле, али није веровао да се дете може излечити јер је болест била тешка. Био је у стању очајања и неодлучности, клонуо од помисли да чак ни милост мученице не може да му излечи дете. Шта је светитељка урадила? У жељи да покаже смелост коју има пред Богом и милост да чини чуда, изненада те ноћи, кад је свештеник задремао, учинило му се да је био на месту где је она мучена, а то је место на којем извире вода. Светитељка му се указала, кажњавајући његов недостатак вере речима: „Твоје дете ће сигурно бити излечено и не сумњај да ја имам милост од Бога да чиним чуда!“ Када је свештеник ово чуо, пробудио се толико престрашен да дуго није био способан да говори. Након што се покајао за своје маловерје, обећао је у присуству свих да ће убудуће славити светитељку. У том моменту, док је он говорио, дете је било излечено. На основу онога што је видео и искусио, био је сигуран у благодат светитељке. Зато је славио Бога и Његову велику мученицу и невесту Маркелу.
2. Те исте године други свештеник, отац Михајло, из истога села, имао је дете по имену Никола, које је било дуже време болесно. Време је пролазило а дете никако да оздрави, па је о. Михајло позвао у помоћ светитељку. Два дана касније десило се чудо! Света Маркела му се јавила у сну онако као што је приказана на икони. Свештеник је видео како светитељка иде у кућу где је лежало болесно дете. У зору, када се свештеник пробудио и отишао да посети дете, чудо се десило. Никола се потпуно опоравио. Услед тога је отац Михајло прославио Бога, дивнога у светима Својима, и Његову мученицу Маркелу.
3. Било је зимско време 1785. када је група људи из друге области кренула у село Волисос. Због веома лошег времена имали су велике тешкоће. Падао је снег и повремено киша, када се једна жена из њихове групе онесвестила. Не могавши да настави даље, јер је терен био тежак а место удаљено, пала је на земљу као мртва. Нису је могли повратити, тако да су је однели до оближње цркве, посвећене Светом Георгију, која се налазила у планини у месту које се звало Флори. Оставивши је тамо да лежи у несвесном стању, они су продужили путовање док нису стигли у Волисос. По доласку, испричали су догађај њеном мужу. Сазнавши за ово, он се почео молити Светој Маркели, да поред осталих својих чуда учини још једно и спаси његову жену од смрти. Док се молио, сажаљива чудотворка је услишала његову молитву. Појавила се код његове жене и помогла јој. Жени се учинило да ју је Света Маркела узела за руку и одвела је до угла собе, где се налазило корито. Тада је разумела да је воду добила од светитељке и да је треба попити. Ово се дешавало док је беснела олуја, тако да сељани нису могли да је спасу још наредних девет дана. Претпостављали су да је издахнула. Када су отишли тамо да би је сахранили, нашли су је здраву и читаву. Повратила јој се снага од воде коју јој је дала светитељка. Након тога, свима је причала да је чула и видела Свету Маркелу, у славу Божију и захвалност мученици.
4. Други човек имао је дете које је ослепело. Одвео га је
на место мучеништва Свете Маркеле и окропио светом водом. Након призивања
благодати коју светитељка поседује, остварила му се жеља. Дететов вид се
повратио и након тога је могло да види као и пре.
5. Један човек, чије су ноге биле парализоване, отишао је у цркву са вером и тражио да се његово име спомене на Светој Литургији, како би му се повратило здравље. И чудо се десило! Лежао је испружен на поду у цркви и током великог входа, када се износе Свети дарови, он је устао и прославио Бога и његову Свету мученицу Маркелу.
6. Жена са острва Псара, које се налази у близини Хиоса, имала је повреду у устима која ју је спречавала да једе, пије, па чак и говори. У жељи да се излечи од страшних болова, посетила је неколико лекара. Уместо да се излечи, није дошло до никаквог побољшања. Болест се погоршала и створила велике проблеме овој убогој жени. Жалосна, плакала је сваки дан мучена својим боловима. Године 1780. група жена одлучила је да оде и поклони се Светој Маркели. Обратиле су се болној жени речима: „Зашто нам се не придружиш, тако да Она може да покаже своју милост?“ Жена је пристала и отишла у светитељкину цркву са великом побожношћу и вером. Била је на Литургији и, након тога, отишла са другим свештеником до чудотворног извора, где је он обавио чин водоосвећења. На крају, окропио ју је том водом и дао јој да попије. Одједном, гле чуда! Милошћу свете мученице Маркеле болесна жена је била излечена, те је могла да говори без сметњи, да једе и пије без тегоба. Она је остала у добром здрављу и ради тога је славила Бога, у исто време сведочећи о чудотворној милости свете мученице.
7. Син Волисиана патио је од натечених ногу три године. За све то време, није престајао да узима лекове те је давао велике своте новца лекарима. Како било, не само да се није опоравио, него му се стање погоршало. До 1785. године, очекујући смрт, положио је све своје наде у Свету Маркелу. Како није сам могао да ходочасти у њену цркву, други су га понели до ње. По завршетку Свете Литургије, однели су га до олтара. Након што се окропио светом водом, гле! повратило му се здравље.
8. Једна жена, парализована у доњем делу ногу, прошла је кроз тежак период патње покушавајући да пронађе лек, али без успеха. Изгубила је сваку наду у људску помоћ и окренула се Светој Маркели. Тражила је од неких људи да јој донесу свету воду из светитељкиног храма. Те ноћи, светитељка јој се јавила у сну речима: „Не жалости се, послаћу ти лек.“ Наредног дана, донелу су освећену воду парализованој жени. Окропила је своје ноге водом и након тога десило се чудо. Оздравила је уз помоћ светитељке, чијим посредовањем нам Господ указује милост, зато што је Он добар и једини човекољубац!
9. Око 1850. године, Марија Георгија Анагносту-Сотрапа из Литије у Хиосу, током ноћних сати, узела је крчаг да захвати воду са сеоске чесме. Изненада је пала у близини, тако да су је морали однети кући. Седам година је у својој кући остала прикована за кревет услед парализе. Побожна Маријина мајка, у визији за време сна, видела је себе у малој цркви Свете Маркеле. Међутим, место и црква нису јој били познати. Мајка је приметила млађу жену, која јој је рекла: „Твојој кћери ће бити добро ако дође у моју кућу“. Мати је затим упитала: „А где је твоја кућа?“ Млада жена је одговорила: „Тамо, у самој близини Волисоса.“ Када је богобојажљиви Маријин отац чуо о виђењу, одмах је схватио ко је била млада жена. Након тога, родитељи су подигли своју кћерку која је лежала у кревету, однели је у чамац и ишли уз обалу све док нису стигли до капеле светитељке. Положили су Марију испод светитељкине иконе, на исти начин како су парализованог некада ставили под ноге Господу Исусу Христу. Након што су четрдесет дана провели у молитви и посту, Света Маркела се појавила. Током великог входа на Светој Литургији, непокретна Марија се изненада усправила и отишла да целива свету икону. Гледајући је како хода, сви присутни су били ганути и радосни. Родитељи су, све до упокојења, сваке године одлазили да се помоле у светитељкиној цркви, прилажући хлеб за освештање. Увек их је пратила њихова кћер Марија, која је живела још наредних четрдесет година и која је умрла од старости. Ово велико чудо потврдио је протосинђел Кирил Трехаке (1915), који је причао са Маријиним родитељима, његовој родбини по жени.
10. Војник из Вронтадоса на Хиосу служио је 1917. године у месту Скра. Усред дима и крви у току битке, спазио је младу жену која је журно ишла ка бојном пољу. Војник ју је преклињао да побегне и да се спаси. Она му је одговорила: „Ја сам Маркела. Моја кућа се налази у близини обале, поред Платаноса. Дошла сам да спасим своју децу.“ Иако су експлозивне чахуре шириле ватру и дим, слатки осмех свете мученице Маркеле није сишао с лица све док није одржала своје обећање и спасила своју децу, мештане Хиоса. Пре него што је војник уопште и могао добро да је осмотри, светитељка је нестала. Света Маркела је отишла са својом децом, браћом са острва која су је позвала да их заштити у рату. Војник је затим писао својој жени у Вронтадос да оде на Свету Литургију у цркву Свете Маркеле. Жена је била озлојеђена због тог захтева, јер је подразумевао напорно путовање. Ипак га је испунила. Када је стигла скупа са својом трогодишњом кћерком, дете се изгубило. Мајка је тражила дете у сваком делу села и шире. Следећи дан, дете је нађено у Невтаки, поред црквењака из цркве Свете Маркеле. Дете је рекло да јој је нека тета дала играчке. Када се мајка окренула према светитељкиној цркви, дете је угледало икону и гласно узвикнуло: „То је тета која ми је дала играчке!“
5. Један човек, чије су ноге биле парализоване, отишао је у цркву са вером и тражио да се његово име спомене на Светој Литургији, како би му се повратило здравље. И чудо се десило! Лежао је испружен на поду у цркви и током великог входа, када се износе Свети дарови, он је устао и прославио Бога и његову Свету мученицу Маркелу.
6. Жена са острва Псара, које се налази у близини Хиоса, имала је повреду у устима која ју је спречавала да једе, пије, па чак и говори. У жељи да се излечи од страшних болова, посетила је неколико лекара. Уместо да се излечи, није дошло до никаквог побољшања. Болест се погоршала и створила велике проблеме овој убогој жени. Жалосна, плакала је сваки дан мучена својим боловима. Године 1780. група жена одлучила је да оде и поклони се Светој Маркели. Обратиле су се болној жени речима: „Зашто нам се не придружиш, тако да Она може да покаже своју милост?“ Жена је пристала и отишла у светитељкину цркву са великом побожношћу и вером. Била је на Литургији и, након тога, отишла са другим свештеником до чудотворног извора, где је он обавио чин водоосвећења. На крају, окропио ју је том водом и дао јој да попије. Одједном, гле чуда! Милошћу свете мученице Маркеле болесна жена је била излечена, те је могла да говори без сметњи, да једе и пије без тегоба. Она је остала у добром здрављу и ради тога је славила Бога, у исто време сведочећи о чудотворној милости свете мученице.
7. Син Волисиана патио је од натечених ногу три године. За све то време, није престајао да узима лекове те је давао велике своте новца лекарима. Како било, не само да се није опоравио, него му се стање погоршало. До 1785. године, очекујући смрт, положио је све своје наде у Свету Маркелу. Како није сам могао да ходочасти у њену цркву, други су га понели до ње. По завршетку Свете Литургије, однели су га до олтара. Након што се окропио светом водом, гле! повратило му се здравље.
8. Једна жена, парализована у доњем делу ногу, прошла је кроз тежак период патње покушавајући да пронађе лек, али без успеха. Изгубила је сваку наду у људску помоћ и окренула се Светој Маркели. Тражила је од неких људи да јој донесу свету воду из светитељкиног храма. Те ноћи, светитељка јој се јавила у сну речима: „Не жалости се, послаћу ти лек.“ Наредног дана, донелу су освећену воду парализованој жени. Окропила је своје ноге водом и након тога десило се чудо. Оздравила је уз помоћ светитељке, чијим посредовањем нам Господ указује милост, зато што је Он добар и једини човекољубац!
9. Око 1850. године, Марија Георгија Анагносту-Сотрапа из Литије у Хиосу, током ноћних сати, узела је крчаг да захвати воду са сеоске чесме. Изненада је пала у близини, тако да су је морали однети кући. Седам година је у својој кући остала прикована за кревет услед парализе. Побожна Маријина мајка, у визији за време сна, видела је себе у малој цркви Свете Маркеле. Међутим, место и црква нису јој били познати. Мајка је приметила млађу жену, која јој је рекла: „Твојој кћери ће бити добро ако дође у моју кућу“. Мати је затим упитала: „А где је твоја кућа?“ Млада жена је одговорила: „Тамо, у самој близини Волисоса.“ Када је богобојажљиви Маријин отац чуо о виђењу, одмах је схватио ко је била млада жена. Након тога, родитељи су подигли своју кћерку која је лежала у кревету, однели је у чамац и ишли уз обалу све док нису стигли до капеле светитељке. Положили су Марију испод светитељкине иконе, на исти начин како су парализованог некада ставили под ноге Господу Исусу Христу. Након што су четрдесет дана провели у молитви и посту, Света Маркела се појавила. Током великог входа на Светој Литургији, непокретна Марија се изненада усправила и отишла да целива свету икону. Гледајући је како хода, сви присутни су били ганути и радосни. Родитељи су, све до упокојења, сваке године одлазили да се помоле у светитељкиној цркви, прилажући хлеб за освештање. Увек их је пратила њихова кћер Марија, која је живела још наредних четрдесет година и која је умрла од старости. Ово велико чудо потврдио је протосинђел Кирил Трехаке (1915), који је причао са Маријиним родитељима, његовој родбини по жени.
10. Војник из Вронтадоса на Хиосу служио је 1917. године у месту Скра. Усред дима и крви у току битке, спазио је младу жену која је журно ишла ка бојном пољу. Војник ју је преклињао да побегне и да се спаси. Она му је одговорила: „Ја сам Маркела. Моја кућа се налази у близини обале, поред Платаноса. Дошла сам да спасим своју децу.“ Иако су експлозивне чахуре шириле ватру и дим, слатки осмех свете мученице Маркеле није сишао с лица све док није одржала своје обећање и спасила своју децу, мештане Хиоса. Пре него што је војник уопште и могао добро да је осмотри, светитељка је нестала. Света Маркела је отишла са својом децом, браћом са острва која су је позвала да их заштити у рату. Војник је затим писао својој жени у Вронтадос да оде на Свету Литургију у цркву Свете Маркеле. Жена је била озлојеђена због тог захтева, јер је подразумевао напорно путовање. Ипак га је испунила. Када је стигла скупа са својом трогодишњом кћерком, дете се изгубило. Мајка је тражила дете у сваком делу села и шире. Следећи дан, дете је нађено у Невтаки, поред црквењака из цркве Свете Маркеле. Дете је рекло да јој је нека тета дала играчке. Када се мајка окренула према светитељкиној цркви, дете је угледало икону и гласно узвикнуло: „То је тета која ми је дала играчке!“
11. Било је то марта 1942. године у Грчкој, за време
немачке окупације. Танкер за превоз нафте, са тридесет и шест официра на броду,
кренуо је из Лаврије према Малој Азији. Када су се нашли између острва Хиос и
Митилене, суочили су се са изузетно високим таласима и побеснелим морем. Труп
брода није могао држати правац, а један од официра испао је у море. Усред те
трагедије, сви су подигли руке призивајући свевишњег Бога и молећи се за своје
спасење. Један од путника, поручник Креон Талиос, у виђењу је опазио тамни
облак који је одједном засветлео изнад побеснелог мора. Унутар облака угледао
је величанствену грађевину која се, у једном тренутку, променила у лепу и
складну цркву. Затим је спазио како излази млада и мила жена. Својом десном
руком она је учинила покрет како би смирила море. Онда се десило чудо! Олуја је
изненада престала. Пре краја дана, брод се нашао у близини извора Свете
Маркеле, где је било спокојно и сигурно.
12. Из Литија, на Хиосу, дете по имену Стамати (које је данас фармацеут) патило је од болести костију која је довела до слабљења жила, остављајући једну ногу краћом од друге. Лекари су поставили на ногу специјалну механичку справу, али дете је могло ходати једино уз помоћ штака. Сваке године је дететова мајка, госпођа Ангелика Николас Демидес, одлазила у цркву Свете Маркеле, тражећи излечење за свог сина. Затим, 1957. године десило се чудо, које је описано у хиоским новинама „Прогрес“: Уочи празника светитељке, ја (госпођа Демидес) са очима пуним суза преклињала сам светитељку да учини чудо. Дете се такође молило са мном. Затим сам чула: „Мама, ја желим да устанем.“ Помогла сам му и он је отишао да целива икону. Након тога, изашао је сам, по сили нашега Бога и светитељке. Слободно је шетао – само га погледајте. Овде је ослонац за ногу који сам обесила испред свећњака што се налази поред свете иконе, да га могу видети маловерни.
13. Дванаестогодишњи дечак из Сидеруте на Хиосу био је парализован годину дана због акутног реуматизма. Дечакова мајка се молила светитељки током читања молбеног канона, док је њен син лежао испред чудотворне иконе свете мученице. Преклињући светитељку, мајка се молила: „Помози да оздрави мој мали дечак, светитељко моја! Помози несрећници! Удостоји га да својим ногама хода кроз наше село Сидеруту. Смилуј нам се, јер смо сиромашни људи, и донеси осмех на наше лице!“ Док је клечала у молитви, њено дете се окренуло рекавши деци која су стајала до њега: „Ако потрчим до цесте, хоћете ли ме стићи?“ Истог тренутка, након што је објавио овај изазов, дечак је истрчао напоље. Друга деца су трчала за њим око цркве. Овом чуду је сведочило на стотине ходочасника у храму. Сви они су прославили Бога и захваљивали светитељки на чуду.
14. Године 1965. Маркела Басил Фотеинос из Армолије на Хиосу, која је патила од епилепсије и церебралног поремећаја, потпуно је оздравила и повратила сва своја чула.
15. Јануара 1968. године псарански жандар Николас Контоподес бацио је у Псару пакет у море. У пакету су биле свеће, две бочице уља од седамдесет драхми, списак имена за помен и још неке ствари. На спољној страни пакета стајала је адреса примаоца „Света Маркела“. Заиста, морски таласи донели су пакет на своје одредиште, уз обалу поред светитељкине цркве.
16. Дана 21. јула 1971. године, уочи спомена светитељке, 38-годишња Фотеина Георгакопулос из Атине посетила је светитељкину цркву у Хиосу. Она је патила од дечије парализе од своје пете године. Након вечерње службе, када су свештеници напустили цркву, Фотеина је пришла светитељкиној икони слободно ходајући без штака.
12. Из Литија, на Хиосу, дете по имену Стамати (које је данас фармацеут) патило је од болести костију која је довела до слабљења жила, остављајући једну ногу краћом од друге. Лекари су поставили на ногу специјалну механичку справу, али дете је могло ходати једино уз помоћ штака. Сваке године је дететова мајка, госпођа Ангелика Николас Демидес, одлазила у цркву Свете Маркеле, тражећи излечење за свог сина. Затим, 1957. године десило се чудо, које је описано у хиоским новинама „Прогрес“: Уочи празника светитељке, ја (госпођа Демидес) са очима пуним суза преклињала сам светитељку да учини чудо. Дете се такође молило са мном. Затим сам чула: „Мама, ја желим да устанем.“ Помогла сам му и он је отишао да целива икону. Након тога, изашао је сам, по сили нашега Бога и светитељке. Слободно је шетао – само га погледајте. Овде је ослонац за ногу који сам обесила испред свећњака што се налази поред свете иконе, да га могу видети маловерни.
13. Дванаестогодишњи дечак из Сидеруте на Хиосу био је парализован годину дана због акутног реуматизма. Дечакова мајка се молила светитељки током читања молбеног канона, док је њен син лежао испред чудотворне иконе свете мученице. Преклињући светитељку, мајка се молила: „Помози да оздрави мој мали дечак, светитељко моја! Помози несрећници! Удостоји га да својим ногама хода кроз наше село Сидеруту. Смилуј нам се, јер смо сиромашни људи, и донеси осмех на наше лице!“ Док је клечала у молитви, њено дете се окренуло рекавши деци која су стајала до њега: „Ако потрчим до цесте, хоћете ли ме стићи?“ Истог тренутка, након што је објавио овај изазов, дечак је истрчао напоље. Друга деца су трчала за њим око цркве. Овом чуду је сведочило на стотине ходочасника у храму. Сви они су прославили Бога и захваљивали светитељки на чуду.
14. Године 1965. Маркела Басил Фотеинос из Армолије на Хиосу, која је патила од епилепсије и церебралног поремећаја, потпуно је оздравила и повратила сва своја чула.
15. Јануара 1968. године псарански жандар Николас Контоподес бацио је у Псару пакет у море. У пакету су биле свеће, две бочице уља од седамдесет драхми, списак имена за помен и још неке ствари. На спољној страни пакета стајала је адреса примаоца „Света Маркела“. Заиста, морски таласи донели су пакет на своје одредиште, уз обалу поред светитељкине цркве.
16. Дана 21. јула 1971. године, уочи спомена светитељке, 38-годишња Фотеина Георгакопулос из Атине посетила је светитељкину цркву у Хиосу. Она је патила од дечије парализе од своје пете године. Након вечерње службе, када су свештеници напустили цркву, Фотеина је пришла светитељкиној икони слободно ходајући без штака.
17.
Друго чудо које се збило недавно у наше време догодило се у Асторији (држава
Њујорк, САД). Деметриос Кокотас доживео је мождани удар и остао парализован.
Чекао је на слободно место за физикалну терапију у једној болници у граду
Њујорку. Био је потпуно беспомоћан, није могао нити да једе, нити да води
рачуна о другим личним потребама без туђе помоћи. Дани су пролазили, а у
болници никако није било слободног кревета. Његове патње су постајале све веће.
Једног дана, у великом болу, рекао је свештенику: „Драги мој оче, помоли се да ми болница отвори врата или барем да умрем, јер не могу више да издржим овакав живот.“ Свештеник му је саветовао да се моли Светој Маркели, што је он и учинио. Потом га је свештеник упитао: „Шта си рекао Светој Маркели?“ Он је одговорио: „Шта сам требао да јој кажем? Зар она већ не зна шта мени треба?“
Тог дана се господин Деметриос, отишавши из цркве, вратио у свој дом у Асторији. Пре него што је отишао, пољубио је икону Свете Маркеле и још једном јој се помолио. Окренуо се свештенику и рекао: „Ја одлазим, а ако се у болници нађе место за мене, овде је мој број телефона, па ме назовите.“ Два дана касније, болница га је обавестила да има слободног места. Када је то чуо, толико се узбудио да је доживео још један мождани удар, при чему је изгубио свест. У коми је пребачен у општу болницу у Асторији. Лекари су обавестили његову родбину да је у коматозном стању, и да морају доћи у болницу да би чекали исход. Тог тренутка, чудо се десило.
Човек прикован за кревет угледао је у виђењу Арханђела Михајла који је у кочијама дошао да га поведе. У истом тренутку се појавила млада девојка, коју је он препознао као Свету Маркелу. Она је спречила Арханђела да га одведе тако што је својом руком дала знак да ће човек прикован за кревет остати. Након неколико дана, болесник се опоравио. Био је пребачен у клинику за физикалну терапију и дошло је до потпуне промене његовог стања. Потом је отишао за Атину, где се настанио у предграђу Кифисиа. Сасвим је сигурно да га је светитељка, коју је он усрдно молио свим својим срцем, сачувала од сигурне смрти.
Ова и многа друга чуда дешавају се до данашњег дана захваљујући славној и победоносној Светој мученици Маркели, поносу Хиоса.
Једног дана, у великом болу, рекао је свештенику: „Драги мој оче, помоли се да ми болница отвори врата или барем да умрем, јер не могу више да издржим овакав живот.“ Свештеник му је саветовао да се моли Светој Маркели, што је он и учинио. Потом га је свештеник упитао: „Шта си рекао Светој Маркели?“ Он је одговорио: „Шта сам требао да јој кажем? Зар она већ не зна шта мени треба?“
Тог дана се господин Деметриос, отишавши из цркве, вратио у свој дом у Асторији. Пре него што је отишао, пољубио је икону Свете Маркеле и још једном јој се помолио. Окренуо се свештенику и рекао: „Ја одлазим, а ако се у болници нађе место за мене, овде је мој број телефона, па ме назовите.“ Два дана касније, болница га је обавестила да има слободног места. Када је то чуо, толико се узбудио да је доживео још један мождани удар, при чему је изгубио свест. У коми је пребачен у општу болницу у Асторији. Лекари су обавестили његову родбину да је у коматозном стању, и да морају доћи у болницу да би чекали исход. Тог тренутка, чудо се десило.
Човек прикован за кревет угледао је у виђењу Арханђела Михајла који је у кочијама дошао да га поведе. У истом тренутку се појавила млада девојка, коју је он препознао као Свету Маркелу. Она је спречила Арханђела да га одведе тако што је својом руком дала знак да ће човек прикован за кревет остати. Након неколико дана, болесник се опоравио. Био је пребачен у клинику за физикалну терапију и дошло је до потпуне промене његовог стања. Потом је отишао за Атину, где се настанио у предграђу Кифисиа. Сасвим је сигурно да га је светитељка, коју је он усрдно молио свим својим срцем, сачувала од сигурне смрти.
Ова и многа друга чуда дешавају се до данашњег дана захваљујући славној и победоносној Светој мученици Маркели, поносу Хиоса.
Izvor:
www.johnsanidopoulos.com
Превод с енглеског: Драгана Пећанац
Превод с енглеског: Драгана Пећанац
Нема коментара:
Постави коментар