РАЗГОВОР УБИЈЕНОГ ДЕТЕТА СА СВОЈИМ УБИЦОМ

Ја сам човек лишен човековог имена. Ја сам дете које нема родитеље. Мене је смрт уграбила пре но што сам се родио. Из таме сам прешао у таму не видевши светлост. Но ипак ти се обраћам речју мајка, теби која си ме носила у својој утроби, а затим ме бацила у кошчате руке смрти. Хоћу да ти кажем да сам те волео још пре свог рођења за које се испоставило да је моја смрт. У тренутку кад су се металnи нокти приближили мом телу, безгласно сам узвикнуо: „Мајко, спаси ме!“. Кад су се упили у моје тело као зуби грабљивице, повикао сам: „Мајко, не убијај ме, поштеди ме!“ Али све је било узалуд и мајчина утроба је за мене постала место погубљења.
Мајко, зашто си ме убила? Вероватно ниси знала колико сам те волео док сам био једно тело с тобом. Хтео сам да те загрлим, али ми је џелат одсекао руке. Хтео сам срцем да се привијем уз твоје груди, али га је проболо железо. Желео сам да ме носиш на својим рукама, али си ме бацила у хладноћу ноћне таме.
Децу стављају у колевку, а моје су тело исекли и бацили на сметлиште, међу завоје натопљене крвљу. Нико није плакао над мојим телом и нико га није положио у сандук. Нашао сам свој гроб у зубима пацова. Мајка чита молитву над својим уснулим дететом, а ко ће мене овде наћи и пригрлити? Ја се чак бојим да изговорим реч мајка кад се сетим ноктиjу који су кидали моје тело и кад је у том часу мајчино тело за мене постало тело хладне змије.
Постоје две свете речи: Бог и мајка. Бог ме по Својој милости није оставио, али Га моје очи не виде јер нисам просвећен крштењем. Другу свету реч сам изгубио јер ти се моја љубав показала непотребном.
Дете у тренуцима опасности виче: „Мама!“.Све док је мајка жива,човек није усамљен, није напуштен и зна да се мајчипо срце неће одвратити од њега, па макар и цео свег устао на њега, и да ће га мајка угрејати својом љубављу. Ја сам сироче поред живе мајке. Она ме је бацила у ноћ вечности, а да ме чак није ни погледала у лице. Она ме је без кривице осудила на казну и без суда ме предала смрти. Али она је несрећнија од мене. Док је убица секао моје тело, она је изгубила своје срце а да то и не зна. Не само да си ме лишила земног живота, него си ме лишила и Цркве. Налазим се у њеној огради, али не у њој. Видим светлост која се излива из ње, али не могу ући у њу. Зато си ти постала убица не само мога тела, него и моје душе. Запамти да се убиством невиног понавља суд над Христом. Јуда је продао Невину Душу за 30 сребрника, а ти си мене продала за право да будеш слободна од свог детета. Још си и платила за моју смрт. Ти си поступила као Јуда. Кајафа је осудио Невиног. Рекао је да је боље да погине један човек, него ли цео народ, а ти си рекла да је боље да умре твоје невино дете, тобоже зарад добробити целе породице. Као да ја нисам твоје дете. Христа су распели на Крсту, а ти си мене осудила на распеће. Иако не видим Лице Божије, ипак знам да Он за све жели спасење. Ниси ме чула кад сам у твојој утроби од ужаса викао: „Мајко, поштеди ме!“, и зато макар сада чуј друге речи: „Мајко, поштеди себе поштеди своју душу и опери је сузама покајања!“ Ако будеш имала друго дете, дај му ону љубав коју си мени била дужна И нека бар оно осети топлину мајчиних руку и чује молитву над својом колевком. Просветли га крштењем како не би отишло на онај свет слепо као ја и да, ако умре у раном детињству, чује над својим сандуком појање Цркве, а на небу појање анђела, оно чегаси мене лишила. Ипак, у овом животу нисам лишен одблеска Христове светлости, па макар она и издалека допирала. У зрацима те светлости ја те волим,несрећна моја мајко.

Архимандрит Рафаил ( Карелин )

The Creed: The Symbol of Faith

I believe in one God, the Father Almighty, Maker of heaven and earth, and of all things visible and invisible;
And in one Lord, Jesus Christ, the Son of God, the Only-begotten, begotten of the Father before all ages; Light of Light, true God of true God; begotten, not made; being of one essence with the Father; by Whom all things were made;
Who for us men, and for our salvation, came down from the Heavens, and was incarnate of the Holy Spirit and the Virgin Mary, and became man;
And was crucified for us under Pontius Pilate, suffered and was buried;
And arose again on the third day according to the Scriptures;
And ascended into the Heavens, and sitteth at the right hand of the Father;
And shall come again, with glory, to judge both the living and the dead; Whose Kingdom shall have no end;
And in the Holy Spirit, the Lord, the Giver of life; Who proceedeth from the Father; Who with the Father and the Son together is worshipped and glorified; Who spake by the Prophets;
In One, Holy, Catholic*, and Apostolic Church.
I confess one baptism for the remission of sins.
I look for the resurrection fo the dead,
And the life of the age to come. Amen.





*The True Meaning of the Word “CATHOLIC” in the Creed: “In One, Holy, Catholic, and Apostolic Church.”



The word “catholic” means “universal” as referring to the Church of all times, peoples, and places, Where there is neither Greek nor Jew, circumcision nor uncircumcision, Barbarian, Scythian, bond nor free: but Christ is all and in all (Col. 3:11). 

A celebrated definition of “catholic” in the early Church was given by St. Vincent of Lerins, the 5th century monastic Father of Gaul, who in his Communitorium says: “Every care should be taken to hold fast to what has been believed everywhere, always, and by all. That is truly and properly ‘catholic,’ as indicated by the force and etymology of the name itself, which comprises everything truly universal” (ch. 2, Fathers of the Church edition, pg. 270). 

The name of “catholic” has been kept from early times in the “Roman Catholic” church, but the teaching of the early Church has been preserved in the Orthodox Church, which even to this day can be and still is called “catholic.” 

The Roman Catholic (Western) church separated from the True Church in the year 1054 after changing the Creed and wrongly claiming supremacy of the Bishop of Rome (Pope) over the other bishops. 

Drifting further from its origin, the Western church was then shattered into a myriad of sects by the Protestant Reformation. However, in Greece, Russia, the Balkans, Middle East, and elsewhere, the True Apostolic Church continued to flourish, preserving the Faith of Christ pure and unchanged. 

Today this Church is known as the Eastern or Orthodox Church and it is a haven for those seeking Christ’s truth.

A Simple Rule of Prayer

ascribed to St Pachomius and to St Seraphim of Sarov 

The holy Apostle Paul has told each of us to "pray without ceasing" (1 Thess. 5:17). Most of us know that we are far from achieving this goal: to pray without ceasing, we must first at least pray frequently; and to pray frequently most of us must first pray regularly — according to some rule.

The Church gives us many helpful rules of prayer. Most prayer books include useful sets of morning and evening prayers, prayers at mealtimes, and so on.

The following short rule is sometimes called the "Rule of St. Pachomius," sometimes "The Little Rule of St Seraphim." It is said to have been given by an angel to St. Pachomius of Egypt, who used it each hour of the day and night. Saint Seraphim of Sarov assigned it to many of his spiritual children living in the world, telling them to use it morning and evening. Many variations exist.

The rule can easily be memorized, and thus can be used without the need for a prayer book. It gives us practice in the precious Jesus Prayer, which we can then begin to use throughout the day, learning in small ways to pray without ceasing.
You should feel free to use the translation that best suits your needs and the practices of your parish.

The Rule
In the name of the Father, and to the Son, and to the Holy Spirit. Glory to Thee, our God, glory to Thee.
O Heavenly King, Comforter, Spirit of Truth, Who art everywhere present and fillest all things, Treasury of good things and Giver of life: Come and dwell in us, and cleanse us of all impurity, and save our souls, O Good One.
Holy God, Holy Mighty, Holy Immortal, have mercy on us. (Three times)
Glory to the Father, and to the Son, and to the Holy Spirit, both now and ever, and unto the unto the ages of ages. Amen.
O Most Holy Trinity, have mercy on us. O Lord, blot out our sins. O Master, pardon our iniquities. O Holy One, visit and heal our infirmities for Thy name's sake.
Lord have mercy. (Three times)
Glory to the Father and to the Son and to the Holy Spirit, both now and ever, and unto the ages of ages. Amen.
Our Father, who art in Heaven, hallowed be Thy name. Thy kingdom come; Thy will be done on earth as it is in heaven. Give us this day our daily bread, and forgive us our trespasses as we forgive those who trespass against us. And lead us not into temptation, but deliver us from evil.
Through the prayers of our holy Fathers, Lord Jesus Christ our God, have mercy on us. Amen.
Lord, Have mercy. (Twelve times)
Glory to the Father, and to the Son, and to the Holy Spirit, both now and ever, and unto the unto the ages of ages. Amen.
O come, let us worship God our King.
O come, let us worship and fall down before Christ our King and God.
O come, let us worship and fall down before Christ Himself, our King and God.
Psalm 50Have mercy on me, O God, according to Thy great mercy; and according to the multitude of Thy compassions blot out my transgression. Wash me thoroughly from mine iniquity, and cleanse me from my sin. For I know mine iniquity, and my sin is ever before me. Against Thee only have I sinned and done this evil before Thee, that Thou mightest be justified in Thy words, and prevail when Thou art judged. For behold, I was conceived in iniquities, and in sins did my mother bear me. For behold, Thou hast loved truth; the hidden and secret things of Thy wisdom hast Thou made manifest unto me. Thou shalt sprinkle me with hyssop, and I shall be made clean; Thou shalt wash me, and I shall be made whiter than snow. Thou shalt make me to hear joy and gladness; the bones that be humbled, they shall rejoice. Turn Thy face away from my sins, and blot out all mine iniquities. Create in me a clean heart, O God, and renew a right spirit within me. Cast me not away from Thy presence, and take not Thy Holy Spirit from me. Restore unto me the joy of Thy salvation, and with Thy governing Spirit establish me. I shall teach transgressors Thy ways, and the ungodly shall turn back unto Thee. Deliver me from blood-guiltiness, O God, Thou God of my salvation; my tongue shall rejoice in Thy righteousness. O Lord, Thou shalt open my lips, and my mouth shall declare Thy praise. For if Thou hadst desired sacrifice, I had given it; with whole-burnt offerings Thou shalt not be pleased. A sacrifice unto God is a broken spirit; a heart that is broken and humbled God will not despise. Do good, O Lord, in Thy good pleasure unto Zion, and let the walls of Jerusalem be builded. Then shalt Thou be pleased with a sacrifice of righteousness, with oblation and whole-burnt offerings. Then shall they offer bullocks upon Thine altar.
The CreedI believe in one God, the Father Almighty, Maker of heaven and earth and of all things visible and invisible. And in one Lord Jesus Christ, the Son of God, the Only-begotten, begotten of the Father before all ages; Light of Light, true God of true God; begotten, not made; of one essence with the Father, by Whom all things were made; Who for us men and for our salvation came down from the heavens, and was incarnate of the Holy Spirit and the Virgin Mary, and became man; And was crucified for us under Pontius Pilate, and suffered and was buried; And arose again on the third day according to the Scriptures; And ascended into the heavens, and sitteth at the right hand of the Father; And shall come again, with glory, to judge both the living and the dead; Whose kingdom shall have no end. And in the Holy Spirit, the Lord, the Giver of life; Who proceedeth from the Father; Who with the Father and the Son together is worshipped and glorified; Who spake by the prophets. In One, Holy, Catholic, and Apostolic Church. I confess one baptism for the remission of sins. I look for the resurrection of the dead, And the life of the age to come. Amen.
The Jesus Prayer:Lord, Jesus Christ, Son of God, have mercy on me, a sinner. (100 times)
or
Lord Jesus Christ, Son of God, have mercy on me. (100 times)
or
Lord Jesus Christ, have mercy on me. (100 times)
DismissalIt is truly meet to bless thee, the Theotokos, ever blessed and most blameless, and Mother of our God. More honorable than the Cherubim, and beyond compare more glorious than the Seraphim, who without corruption gavest birth to God the Word, the very Theotokos, thee do we magnify. (Three times)
or
Virgin Theotokos, rejoice! Mary, full of grace, the Lord is with thee. Blessed art thou among women, and blessed is the fruit of thy womb; for thou hast borne the Savior of our souls. (Three times)
Glory to the Father, and to the Son, and to the Holy Spirit, both now and ever, and unto the ages of ages. Amen.
Lord, have mercy. (Three times)
O Lord, Bless.
O Lord Jesus Christ, Son of God, through the prayers of Thy most pure Mother, of our holy and God-bearing fathers, and all the saints, have mercy on us and save us, for Thou art good and the Lover of mankind. Amen.

The Lord's Prayer

Our Father, Who art in heaven,
hallowed be Thy Name;
Thy Kingdom come;
Thy will be done,
on earth as it is in heaven.
Give us this day our daily bread
and forgive us our trespasses
as we forgive those who trespass against us,
and lead us not into temptation,
but deliver us from the evil one.

Монахинја Макрина - У истини корачај

Мати Макрина – Јављање патријарха Павла, у лето 2012.године

Пpoчитајте транскрипт мати Макрине

Видео снимак “Јављање Патријарха Павла Мати Макрини” смо уклонили поштујући жељу аутора.

Наиме, нама се обратио аутор видео снимка са молбом да тај видео снимак уклонимо. Он наводи да су исти видео, на његов захтев, уклонили и многи власници YouTube канала који су га, у нешто скраћеној верзији, раније постављали. (У верзији која кружи интернетом исечен је део на крају снимка у коме се помиње Владика Артемије!).

Аутор видео снимка каже: – Времена су тешка. Није добро због ове велике мученице и монахиње, да је јури, ујурује и прети јој полиција. Већ је пуно намучена и пострадала, мајка јој је, када је имала последње хапшење, доживела инфаркт.

Аутор је навео да му је Мати Макрина саопштила да неки људи тумаче да је (овим видео снимком) она народ позвала на пуч или буну. – Не дај Боже. Она је много добра жена и монахиња, велики страдалник. Иначе ово виђење је када је Патријарх Павле био жив, био је на ВМА, малтене у кућном притвору, и онда јој се јавио и такво је било виђење.

*Јављање патријарха Павла Мати Макрини (снимљено у лето 2012.)*

Транскрипт видео снимка:

- Oче, нисам ја спавала… Сад ми је јасно како је (било) кад је Господ Бог позвао апостола Павла из улице Праве… да оде тамо да крсти Корнилија и његову породицу. Тако, Господ га призвао, он је био на молитви на спрату куће, он (је био) будан, отворених очију… и само се десио пред његовим вратима.

Само Патријарх Павле овако стао и нада мном… Тако, отворених очију лежим. Патријарх Павле стоји поред мене. Како смо стали изнад те Београђанке, само ми је показао Београд изнад, и оно… кад ја видим оно велики, велики штрајк у Београду, просто устанак, грађански рат, не знам шта је. Људи изашли на улице, маса, протести. Извели војску, тенкове. Полиција бије народ. Неки вагони и камиони притежу, видим – притежу овако, и свештенство и монаштво. Сад је ваљда то у духовном смислу да су притиснути, да су уцењени. Показује ми лепо неке вагоне који притежу монаштво, овако, хоће да их попрште.

Патријарх Павле поред мене стоји и каже: ћери моја Макрина, видиш да ни моја деца не могу трпети, видиш да ми не могу више уцене издржати. Многи ће ми отићи кућама, напустиће монаштво, многи ће ми цикнути, многи ће ми полудети. Многи ми неће издржати. Све ће уцене радити, каже, затвараће их… неће моћи издржати. Каже: молим те, биће велики скуп, каже: Биће један велики протест у Београду. Биће штрајк, каже општи у Србији. И он мене показује све, каже оно бије, излази полиција, тенкови, ја гледам. А ми смо горе негде, над облаком, овако, и ми гледамо то све одозго.

Само у моменту, ја гледам, отвори се небо. Хиљаде је војника униформисаних слетело над Београд. И онај народ брани, развађа, оно вуче, гура оне тенкове. Као, оне камионе одгурава… Крв, повређени, свирају хитне помоћи… доле је маса. Видим одозго и мантије, и свештенство и монаштво, свега.

Будна сам, видим ја, умијем се… јесам бре будна. Јаој мене, кажем, па чекај шта је… ја сам… Али, шта је чудо: још увек чујем вриску људи који те прште, бију, и милиција и тенкови, још ми галама стоји око мене… Чујем буку… Шта сад би – па видела сам над Београдом пропаст. Ау, кажем… И кад ми каже Патријарх да ће Београд изгубити благослов и да неће више Патријаршија постојати и да ће Београд да страда. Ја се окренем овако, па легнем у кревет… Еј мене, куд` ћу… Па се овако умирим на јастуку и враћам филм одзвања ми – речи његове у глави…

Само тог часа ме Бог увери, поново је поред мене стао Патријарх Павле, са све капом, са све одејанијем, са све Паном његовом. После тога – миомирис је наставио да мирише још три месеца. Све ће јеретике Бог склонити, Он ће своју цркву очистити, и Бог ће нас окупити после тих свих страдања, да у Крушевцу откопамо Светитеље и да се крунише Цар, кога ће Бог довести и Бог одредити. Све ће их Бог склонити и Бог ће их очистити, значи неће их један остати. Да ће, каже умирати, да се неће сарањивати. Умираће, каже, неће стићи.. нити ће смети да приђу људи да их пипну, каже Гаврило – отпаднике од вере.

Према томе, сада, нема вође који ће повести народ да одбрани веру, да одбрани Цркву. Нема тог владике који ступа и каже: људи устајмо, ми не пристајемо. Да пошаљемо глас… Није сазрело време, јер се још није испунило! Ил ће га тек Бог обелоданити и подићи ће се неки цивил… каже, … посрамиће Бог ко ће бранити веру у задње време, јер се ниједан владика не изјашњава, ни било ко, ни било шта… А ми, под терором овим не можемо да опстанемо. А они… То што ће они они све да руше, наше је да учинимо да кажемо – побунимо се, руше Грачаницу, да шаљемо писма, све. Каже Господ – чините све што је до вас, а што није у вашој моћи препустите мени… Ево Краљево – прошле године дрмао петсто пута земљотрес, сад седамсто пута. Седамсто пута регистрован земљотрес. Још се нису дозвали се памети.

Извор транскрипта: фацебоокрепортер.орг

Патријарх Павле - поруке, живот, анегдоте...

"Позвани смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке."

Кад бисмо само ову од многих порука патријарха Павла упамтили, учинили бисмо живот много бољим и себи и другима. Али, и учење је процес. Ако многе једноставне, а мудре речи нисмо докучили за његова живота, није касно да их се подсетимо, да их памтимо и преносимо.




ПОРУКЕ

- Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

- Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина.

- Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.

- Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.

- Као Патријарх српски, своје првенство међу јединкама, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста.

-Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе.

- Сматрам да смо за трагедију у Југославији одговорни сви. Да су се у овој ситуацији распада Југославије нашли данас они људи који су је на миран, људски начин, споразумом створили 1918. године, мислим да би је они и разложили на миран, људски начин, споразумом.

- Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донијети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.

Патријарх Павле је осуђивао свако насиље и злочине, без обзира под каквом капом, униформом и значком чињени, без обзира коме народу и којој вери припадали.

НАВИКЕ

 Устајао је врло рано, живео у потпуности по Јеванђељу и у складу с оним што је говорио.

Није користио телевизор, ни радио, нити је читао новине, знајући да су „прилике такве да ће оно што је од важности доћи и до њега”.

Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле, наочале, ролетне. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран ни тежак.

Када је тек постављен на трон патријарха и када се преселио са Косова у зграду Патријаршије у Београду, још дуго су га затицали како рано ујутро пере степениште. Иако су му говорили да "има ко то ради у Патријаршији", он је узвраћао да је навикао и да му није тешко.

Често би из Патријаршије одлазио да се и не јави, како би без пратње обавио све што је требало.

Када је са епископима возом путовао за Аустрију на један од екуменских сусрета, баш у њиховом вагону није било грејања. По изласку из воза, све владике су се жалиле на хладноћу и како су се смрзли, а патријарх им је, алудирајући на вишак килограма и њихово сало рекао: "А мени није имало шта да се смрзне."

Узречица му је била:  "Бог те видео..."

ПРОТИВИО СЕ

- скупим аутомобилима
- пушењу
- тарифама и ценовнику које су свештеници успоставили за венчања, сахране, крштења...
- куповању венаца и сваком показивању богатства

У свом Распису народу и верницима поручивао је да - када неко умре, породици умрлог треба помоћи у сваком погледу, и материјално у складу са могућностима, а не куповати скупе венце јер тиме само другима показујемо колико новца имамо, а не колика је наша туга.

НОВАЦ

Иако је за собом гасио светла, није користио грејалицу, ишао пешице куд год је могао, за патријарха Павла могло се рећи да је штедљив, али никако и шкрт.

Као новинарка која је, по природи посла често долазила у Патријаршију, једном приликом сам у кабинету секретара Његове светости затекла старијег мушкарца, прилично неугледно обученог, како седи на канабету.

Чекајући неко саопштење СПЦ, и сама сам већ дуго седела поред тог човека и упитала га: "А кога Ви чекате?" Рекао је: "Патријарха чекам. Он ће ми помоћи, пријатељи смо из детињства. Ја сам из Босне, сви моји су већ избегли у Немачку, ја бих код сина али немам могућности да платим пут."

Морам признати, а и данас ме стид кад се тога сетим, помислила сам "ево још једног пацијента" јер је било много оних који су се тих ратних година лажно представљали. Чудила ме једино смиреност и потпуна увереност тог човека да ће патријарх сигурно доћи. А тако је и било.

Након што су му јавили да га у секретаријату чека човек који каже да га познаје, патријарх је сишао, отворио врата канцеларије, препознао пријатеља кога дуго није видео, загрлио га чврсто називајући именом, нисам упамтила којим, али по коме сам закључила да је из муслиманске породице. Патријарх га је питао како може да му помогне, а онда отрчао до своје собе, донео коверат са новцем и наложио секретару да се купи карта за воз за Немачку. Задржао се с пријатељем још неко време разговарајући о породици, деци... а затим га испратио и поручио да се јави, ако још нешто затреба.

АНЕГДОТЕ, ЦИТАТИ, ПОРУКЕ, ПОУКЕ

Један наш колега новинар, који станује близу Патријаршије, често је у џепу јакне свога сина налазио бомбоне. Знајући да му их није купио, питао је сина одакле му. Малишан је одговорио: "Дао ми мој друг Паја." После неког времена оцу је већ то постало чудно јер није могао да се сети ниједног друга свога сина по имену Паја, па је упитао: "Који ти је то друг?" Дечак је ко из топа одговорио: "Па наш патријарх. Кад год пролази поред паркића у ком се ми играмо, он купи бомбоне па нам подели. А ми га волимо јер нам је другар, па га зовемо Паја."

Једном другом приликом, у зимско доба, деца су се играла у близини Патријаршије. Био је изузетно хладан и ветровит дан, а патријарх је пролазећи туда децу позвао да се склоне од кошаве и уђу у Патријаршију на сокић. Сва деца осим једног дечака појурила су за патријархом, само се један задржао на степеништу испред врата. Патријарх га је упитао зашто не улази, а дечак је рекао: "Ја не могу, нисам крштен."
Патријарх му је на то одговорио: "Само ти уђи, синко. То су новотарије да се деца крсте кад се роде. Некада су се момци крстили пред војску, кад су зрели и знају шта желе. Ако и ти то будеш хтео кад одрастеш, ево, ја ћу те крстити. А сад уђи слободно."

Кад су га лекари ВМА питали како се осећа, у даху је изустио: "То ме питајте када остарим, још сам ја млад."

Кад се са ортопедском ходалицом појавио у Патријаршији, прво се нашалио на свој рачун:"Ето, ја сам само мало пао, па сад морам да гурам ово чудо."

Један београдски боем истрчао је из кафане "?" кад је видео патријарха да улази у Саборну цркву. Преплићући језиком рекао му је: "Нас двојица смо најбољи људи на свету", а патријарх му је на то одговорио: "Јесмо, ал' кад попијемо ништа не ваљамо."

Упозоравајући на штетност дувана, често је умео да каже:"Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак."

У време грађанског рата у бившој СФРЈ, један карикатуриста га је нацртао као ратника опасаног бомбама и са "шкорпионом" о појасу. На то је рекао:"Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабачак, а ево како ме други виде."

Пошто је био познат да иде кроз Патријаршију и гаси сијалице како се "узалуд не би трошила струја", једном је ухватио младог чиновника да после радног времена на компјутеру гледа забавне сајтове. Кад је чуо патријархов глас иза леђа, следио се, а Павле му је рекао:"А ти на то трошиш струју?"

Идући у цркву на Бановом брду усред лета био је упоран да се користи аутобус. Кад је његов пратилац потегао аргумент да је врућина, да су аутобуси "препуни разголићеног женског света који иде на плажу на Аду Циганлију" и да није згодно, патријарх није попустио:"Знате, свако види оно што жели."

Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца:"Чија су то толика луксузна кола паркирана? Наших владика. Дошли су њима на Сабор", одговорио је пратилац. "О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?!" духовито је прокоментарисао господин Павле.

Кад је на једном пријему бивши амбасадор САД Ворен Зимерман питао патријарха Павла шта може да учини за СПЦ, патријарх му је одговорио:"Само немојте да нам одмажете, на тај начин ћете нам помоћи."

Кад је фотограф Вицан Вицановић пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио:
“Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?

Моји другари су 90-их радили на Академији. Кући су се враћали рано ујутру и једном су налетели на усплахирене људе из Патријарховог обезбеђења који су питали: “Видесте ли Павла?” Наиме, Павле је волео да сам оде по новине или да се прошета, али шта је могао кад га је обезбеђење морало пратити.

Подучавао је и друге да се труде да у скромности живе. Тако, када су га, као надлежног епископа монахиње из манастира Сопоћани код Новог Пазара замолиле за благослов да купе „фићу“ (у то време најмањи аутомобил), да би се њиме допремале потрепштине за манастир, и да не би морале до града да иду аутобусом, пошто се дешавало да понекад доживе неке непријатности, он је то одбио. Образложење његово било је:„Није у реду да купите аутомобил од новца који је дала сиротиња. И још, може да се деси, кад пређете преко неке барице, да испрскате ту сиротињу!“

Далеке 1962. године, на захтев неких епископа да им се повећа плата, ондашњи владика рашко-призренски Павле одговорио је питањем:“А зашто, кад не можемо ни ово што смо имали до сада да потрошимо?”

Док је био епископ рашко-призренски, дуго је избегавао и да се за његове и уопште епархијске потребе набави аутомобил. Говорио је:„Док свака српска кућа на Косову не набави кола, нећу ни ја.“ На крају је пристао да се набави само један „варбург“, пошто није био скуп, а био је погодан за превоз робе, разних црквених ствари и других потрепштина. Епископ Павле ретко је у њега седао, јер је углавном пешке ишао. Од манастира до манастира, од цркве до цркве, дуж и попреко по епархији… Зато и није знао какви све аутомобили постоје. А кад је једном код њега у посету дошао, својим „пежоом“, епископ жички Стефан, са којим је био изузетно близак још из Богословије, и кад су кренули тим његовим аутомобилом да заједно обиђу нека места у епархији, реча владика Павле:"Е, брате, Стефане, баш ти је добар овај твој „варбург“!"

Једном приликом, док је патријарх разговарао са својим сарадницима, у његов кабинет је ненадано ушао непознати човек четрдесетих година, тврдећи да му се указала Богородица. Патријарх га је пажљиво саслушао и казао:“Слушајте, господине, ја сам дугогодишњи калуђер и владика скоро 50 година, сваког дана служим Богу и ни анђео ми се још није јавио, а вама се Богородица јавила! Немојте, молим вас.”

На исти начин владика Павле наставио је да живи и када се преселио у Београд, када је изабран за највишу црквену дужност. У то време, као и обично, имао је само једну мантију. Сестра од тетке Агица, коју је често посећивао, задиркивала га је:„Какав си ти патријарх кад имаш само једну мантију?“ На то ће новоизабрани патријарх: „Шта ће ми више, не могу две одједном да обучем!“

А једном приликом, док се трамвајем враћао у Патријаршију, десило се нешто што је за то време било сасвим необично. У трамвају пуном путника, који је ишао према главној београдској железничкој станици, неко наглас изусти: „Ево га патријарх!“ и крену да затражи благослов. Нагрнуше потом и многи други. Створи се велика гужва. Возач заустави трамвај и нареди да сви, осим патријарха, изађу напоље. Остави отворена само једна врата, и онда заповеди:
„А сад један по један…“ И тако сви, без гужве, приђоше и узеше благослов од патријарха.

Посебно је занимљиво да је патријарх Павле остављао храну да одстоји по неколико дана пре него што би је појео, како би она била изложена бактеријама, јер је сматрао да је то благотворно за организам. Одећу је сам шио, крпио и прао. Ни за ципеле му није била потребна ничија помоћ, поправљао их је и одржавао сам. Они који су имали прилику да бораве у соби у којој је спавао кажу да је по скромности подсећала на праву монашку келију.

Пробијајући се ка гласачкој кутији кроз људе наоружане камерама, фотоапаратима и касетофонима, у покушају да прође на једну, па на другу страну, патријарх је у једном моменту казао:“Ако не могу фронтално, могу дијагонално.”

Београђани су патријарха Павла често сусретали на улици, у трамвају, у градском аутобусу… Једном приликом, док је сам ишао узбрдо тротоаром Улице краља Петра, у којој је седиште Патријаршије, сустиже га, у најновијем моделу „мерцедеса“, познати свештеник једне од најпознатијих београдских цркава. Зауставио је аутомобил, изашао и обратио се патријарху: - Ваша светости, дозволите да вас повезем! Само реците где треба… Патријарх не хтеде да га одбије, уђе и седе. Чим кренуше, видевши како луксузно изгледа овај аутомобил, упита га патријарх: - А, је л’ те, оче, чији је ово ауто? - Мој, Ваша светости! – као да се похвали протојереј. - Станите! – заповеди патријарх Павле. Изађе, прекрсти се и рече свештенику: - Нека вам је Бог на помоћи!

Словио је за човека који је представљао праву муку за људе из обезбеђења који су га пратили. Често је знао да им се изгуби на улици, улазио је у разговоре са пролазницима или нешто куповао у успутним продавницама. Бринуо је сам о себи – сам је спремао храну, која је готово увек, преко целе године, била посна, а најчешће је јео обично поврће на води. Само о празницима оброцима је додавао мало уља, ретко кад парче рибе, а месо – никада. Омиљено пиће и храна су му били сок од парадајза и коприва, а када није био пост – млечни производи.

Патријарх Павле доста је полагао на црквено појање. Јер, како је говорио, најприроднији религиозни доживљај јавља се у цркви и на литургији, када се човек преда духовној музици. Још као дечака у родној Славонији, Гојка Стојчевића су запазили да лепо пева, па су га прозвали – Пјевалица. У току студија био је секретар Хора студената Православног богословског факултета у Београду. И касније, када се замонашио, Павлу је певница у храму била омиљено место. Једном приликом за време богослужења, патријарх Павле, родитељски, тихим гласом, упозори богослова који је био за певницом: - Синко, обратите мало више пажње…, чини ми се да то не радите баш како би требало! Овај одговори, помало увређено: - Па, знате, Ваша светости, свака птица пева својим гласом. Патријарх ће на то: - Јесте, синко, али у шуми. Ово је црква!

РЕКЛИ СУ

 Митрополит Амфилохије:  Читавог живота се потрудио да никоме не згази на сенку, да никога не оптерети собом, па је сам правио и своје ципеле, сам кувао, сам шио своју мантију. Чак и одежду коју је припремио кад дође дан да се упокоји, шио је заједно са једном од сестара из манастира Девича. Његова пензија не верујем да је премашила девет хиљада. То је он добио на Косову и Метохији и откад је постао патријарх ни динара више није хтео да прими као поглавар, од тога је своје потребе подмиривао.

Матија Бећковић:  Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а да се чуо даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико у безочније време није дуже и спокојније гледао истини право у очи. Нико се за своју славу није грабио мање.

Драгомир Ацовић, члан Крунског већа:  Патријарх Павле је био један од оних необичних људи, који се као божијом вољом створе ниоткуда и озаре време у коме живе.

Вук Драшковић: „Будимо људи, иако смо Срби.“ Многи су се изругивали овим речима старог патријарха, тобоже због двосмисленог склопа реченице, а истински због тога што је поручивао да нација не може бити кишобран за ничије нечовештво. Презирао је грабеж и грабежљивце, култ раскоши и славу коју доноси робовање иметку и сили, јер се човек са тим свиме не рађа нити ишта од тога може са собом понети у гроб.

Они који су га познавали знали су да је имао урођени дар за шалу и доскочицу. Као поглавар Српске православне цркве био је строг према себи, а благ према грађанима и народу, како би свима био приступачан.

Када је изабран, био је једини међу епископима који истински није желео да буде патријарх. "Ја се покоравам вашем избору и надам се да ће Господ помоћи Цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити", рекао је на хиротонији у Саборној цркви  патријарх Павле.

Када је умро, његов народ је знао да је био - један једини, међу свима најбољи.
"Пролазе године и време, а на нама је да се трудимо, не да будемо важни и славни, већ да будемо дорасли времену у коме смо и месту на коме смо. А то зависи од нас, на крају крајева", поручивао је наш патријарх. Зато, "чинимо увек - колико до нас стоји"...
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Патријарх српски Павле (световно име Гојко Стојчевић), преминуо је 15. новембра 2009. године на војно медицинској академији у Београду.

Покој му диши и вечна слава!

1. ЈАНУАР - ЖИТИЈА СВЕТИХ

Нови дани: 1.1.  Стари дани: 14.1.

Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа; 

Св. Василије Велики архиеп. Кесаријски

Из охридског пролога

1. јануар

1. Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства).

2. Св. Василије Велики архиеп. Кесаријски. Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.

ХРИШЋАНСКИ ПОСТ ГУБИ СВОЈ СМИСАО ВАН БОГОСЛУЖЕЊА

Протојереј-ставрофор ЉУБО Милошевић

ХРИШЋАНСКИ ПОСТ ГУБИ СВОЈ СМИСАО ВАН БОГОСЛУЖЕЊА

"Црква је добро и благоугодно прихватила песме и остале тропаре, ради немоћи ума нашег, да бисмо ми задобили пажњу том слаткоћом певања, тако као да спонтано славословимо Бога - ми неразумни. А они који задобијају познање проницањем ума у речи које се изговарају (богослуже), падају у умиљење и као по лествици уздижу се благе мисли... Колико ми успевамо да навикнемо наше мисли на Бога, толико нас Божанска жеља вуче да дођемо до разумевања и поклоњeња Оцу, духом и истином."

(Св. Петар Дамаскин, Напомињање души својој)

Из године у годину, увек пред Велики пост, питање начина поста врло често се понавља и тако настају разне, а углавном промашене, расправе. Осећам да је потребан сажет и целовит преглед, по могућству кратак, који би објаснио шта је пост и како треба да се пости. У ствари било би то правилно преношење Црквеног учења о посту. Црква нам своје учење доксолошки представља, али за то је потребна црквеност, тј. физичко присуство. Нажалост, због наше нецрквености, ми не чујемо право и истинито учење Цркве. Питање црквености и поста у њој јесте суштинско питање постојања сваког човека пред Богом. Зато овим текстом желим врло озбиљно да покажем да ни једна истина не може добро да се разуме без проницања у речи онтолошки учеће доксолошке Цркве.

Пост "српског искуства", за чије непоштовање нас прекоравају, као уосталом и за непоштовање св. Николаја Жичког на кога се обично позивају, занемарује чињеницу да је питање поста пре свега свеправославно, и ван граница сваке помесности. Хајде да се ипак на кратко прво осврнемо на то "српско искуство", тј. на наше српске оце и учитеље.

КО ПОБЕДИ СЕБЕ − ЈУНАК ЈЕ НАЈВЕЋИ (пост)

Отац Симеон, игуман манастира Рукумија, о посту

КО ПОСТИ ДУШУ ГОСТИ,  КО НЕ ПОСТИ БОЛЕСТ ГОСТИ


Хришћанско-православни пост је уздржање од мрсних јела и удаљавање од злих мисли, осећања, речи и дела. Значи: постимо телесно, али и духовно. Пост је мајка телесног здравља и неопходни сапутник у животу по Богу. Свети Василије Велики каже: „Пост је све Свете руководио у животу по Богу!“
Посна храна је лако сварљива, и ако се човек не преједе, после јела може се молити Богу. У посту се осећамо лакше, лако се крећемо,значи да имамо добру борбену готовост. Телесне страсти се уништавају постом и уздржањем од сувишне хране. Свети Оци уче да постоје три степена узимања количине хране: први, јести не до ситости, остати мало гладан, други, јести до ситости, и трећи, прејести се, то јест унети непотребне количине хране. Прва два степена не подлежу покајању, а трећи подлеже и покајању и исповести, будући да се ту ради о стомакоугађању.
Поред ове опасности, вреба нас за столом и друга мука: узимање хране са жељом да се дограби неко „лепше“ парче. У оваквим искушењима требало би свакако да се присетимо оне народне „Пробирач нађе отирач“, као и речи Светога Јована Кронштатског који вели: „Бог или тело!“ То значи: ко угађа телу, не угађа Богу и обрнуто.
Христа Бога ради и ради нашега спасења од греха, смрти и ђавола, Црква је установила да се обавезно пости средом и петком преко године (осим трапавих седмица) и четири поста: Васкршњи, Апостолски (Петровски), Успенски Богородичин и Божићни, као и дани часног Крста ,  Усековање главе Светог Јована Крститеља и Бадњи дан. У току наведених постова приступамо светим тајнама покајања и исповести, а потом, на Светој Литургији, причешћујемо се телом и крвљу Господа Исуса Христа у виду хлеба и вина. Ово се чини онда када се за то озбиљно припремамо. Уколико смо неозбиљни у припреми за свето причешће, то јест ако попуштамо телу на вољу, ако немамо озбиљно уздржање од сувишне хране, ако су нам очи, уши и језик неуздржани од злих гледања, злих слушања, злих речи и празнословља, ако то све свесно чинимо, па чак и намерно, онда и не треба да се причестимо. Ако пушимо, пијемо или се дрогирамо, коцкамо, живимо блудно и распусно, ако се кинђуримо и улепшавамо ради супротног пола, то јест ако смо у неком греху, онда морамо схватити да је време поста јединствена прилика да се свему томе објави рат, е да би се хришћански живело и причешћивало Хлебом живота. У току духовне борбе сећајмо се речи Господа Исуса Христа: „Без мене не можете ништа добро чинити.“ Наш народ још каже „Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора“. Сећајмо се и речи Светог Апостола: да подвижници задобијају царство небеско, да смо благодаћу Божјом спашени, то јест да се трудом и борбом помагани благодаћу Божјом спасавамо од непријатеља нашега спасења. И још Свети Сава српски каже: „Ко победи себе, јунак је највећи.“
Браћо и сестре, ако се потрудимо да постимо по типику, то јест по правилу црквеном, у нашим срцима јавиће се жеља за молитвом Оцу нашем небеском да говоримо „Оче наш“, да се Богу молимо и тако вечно живимо. Амин. Дај Боже.

Молитва св. свштмуч. Кипријана против враџбина

ВЛАДАРУ ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, БОЖЕ НАШ,

СВЕДРЖИТЕЉУ И УПРАВИТЕЉУ СВЕГА,

СВЕТИ И СВЕПРОСЛАВЉЕНИ,

ЦАРЕ НАД ЦАРЕВИМА И ГОСПОДАРУ НАД ГОСПОДАРИМА,

СЛАВА ТЕБИ!

Ти који обитаваш у безграничној светлости и неприступној грмљавини, Тебе гледају хиљаде Сила и милијарде Светих Ангела и Архангела. Сада Ти се, пак, молим и преклињем Те Боже наш, да моја молитва пред Тобом, Боже и Господе Милости, буде као жртва благоугодна Теби. Сваки човек који има духа нечастивог да се сасвим очисти са целим домом својим. Ако је везан враџбином или злим делима или магијом или је спутан од седамдесет и две клетве зависти и омађијан и носи у себи триста шездесет и пет речи враџбине, које су на штету и пропаст слугу Божијих ____ (име)  са свим домовима њиховим. Где год се прочита ова усрдна молитва моја пред Благодаћу Твојом, одмах да се ослободи сав народ и место од сваког гнева и болести и сваке свезе враџбина и бајања и магије, сваког урока и злог језика, пакости, немара и лењости, разузданости, неразборитости, слабости и безнађа, сваке неправде и сваке заблуде или преваре, или препреке долазеће од ђавола, као и слуге Божије ____ (име) са свим домовима својим. И да буду разрешени и избављени у има Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Било да су те магије и враџбине, на небу, било на земљи, било у мору, или на било ком другом месту и пољу, да се одмах, овога часа, разреше и укину на слугама Божијим  ____ (имена), и на свим домовима њиховим, и да се ослободе слуге Божије  ____ (имена)  и цели домови њихови од сваког злог дејства магије, или злих очију, или зависти, или гатања, или злог језика, или враџбине, или проклетства, или анатеме, или клетве и сваке хуле или силе њене. Нека слуге Божије  ____ (имена)  одмах напусти сваки утицај нечастивог, призивањем свесветог Имена Твог, Оца и Јединородног Сина и Благог и Животворног Духа. Молитвом мене смиреног благочестивог слуге Твог Кипријана, нека демони оду, побегну и нека се разреше лукавства њихова, и сав народ и сва творевина да се разреши сваке свезе и демона и слуге Божије  ____ (имена), са свим домовима својим и стварима њиховим, и да буду слободни и избављени од сваке слабости и дејства нечастивог и сваког демона и противничке силе, молимо ти се, да се разреше и да лукава дела нестану призивањем Свесветог Духа Бога Саваота. 

Било да су слуге Божије  ____ (имена), на небу свезане или спутане, да се разреше, било да се враџбина на земљи налази, било у надвратници, да се разреше, било у прагу, или на коњској кожи, или у гвожђу, или у камену, или закуцана на дрвету, да се разреше и као дим да ишчезну; Било запис мастилом, или крвљу људском, животињском, птичијом или рибљом, или оловом, или цинобером, или лимуновим соком, или нечим другим исписан и остављен на неком месту у земљи, па су их слуге Божије ____ (имена)  ископале на своју штету, у овом часу нека се разреше и укину и искорене дела враџбине са места и обиталишта где се молитва ова моја чита и врши ово мољење; Било да су у дворишту куће ове враџбине закопане или су по њему расуте, или су на неком металу направљени чворови, да се разреше, било да су провучене кроз кости, или су у море, или бунар, или у гроб бачене, да се разреше, било да је ноктима људским животињским, било птица живих и угинулих, или са земљом од умрлих начињен напитак, нека се разреше, ако су под плочу стављене или под тарабу, или ексером закуцане, или иглом прободене да се разреше овога часа; било сребром или златом, или другим неким металом да су учињена нечастива дела, да се разреше овога часа; било вуном, или памуком, или свилом, или ланом, или сукном, или неком другом биљком да су свезане, овога часа да се разреше; Било да су их у кревет заболи, нека се разреше овога часа; Било да су их омчом, или канапом, или нечим другим везали, овога часа да се разреше; било да су их у води учинили, или у шупљем дрвету или у кључалој води да су их кували, да се разреше овога часа; било да су учињене у људској крви, или крви животиња или птица, или риба живих и угинулих, Ти Господе Боже наш знаш места и начине и људе, овога часа да се разреше и да се растуре дела враџбина ма где се налазила, а Своје слуге ____ (имена)  сачувај са свим домовима њиховим. Нечастива дела нека се разреше и растуре и као дим да ишчезну пред слугама Божијим  ____ (имена) у име Оца и Сина и Светога Духа, славом великог Бога Живог, да се сатру силом Часног и Животворног Крста све противничке силе, нека устукну дела враџбине и нека се удаље од слугу Божијих  ____ (имена), молитвама мученика и свих Светих Твојих. Амин. 

Молимо Ти се и преклињемо Те, Господе Исусе Христе Боже наш, да ослободиш и оживотвориш сваку душу напаћену и слуге Твоје ____ (имена)  са свим домовима њиховим, као и оне који пишу молитву моју, и моле се са њом у дому овом, и који је носе као вечну заштиту. Десница Твоја Господе, да им буде покров и помоћ и нека и у свему буде у дому овом радости и весеља. Да, Господе, услиши мене који Ти се молим, да се тамо, где се нађе ова молитва и мољење моје, разреши и ослободи сваки човек и дом његов од злог дејства, сваке слабости, сваке клетве и анатеме, сваког проклетства, сваког гнева, препреке, несреће, клетви, злих језика, зависти, урока, немара, разузданости, сладострасног наслађивања храном, слабости, безумности, неуздржљивости, неразборитости, гордости, немилосрдности, неправедности, распуштености, и сваке заблуде и преваре, именом Твојим Светим и прослављеним у векове векова. Амин. 

Завршетак молитве

Нека васкрсне Бог и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од лица Његова сви који га мрзе. Као што ишчезава дим, да ишчезну, као што се топи восак од лица огња. Тако да погину грешници од лица Божијег, а праведници нека се веселе. Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему. 

Отпуст:

Христос, истинити Бог наш, молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, силом Часног и Животворног Крста, заштитништвом часних небеских Сила Бестелесних, молитвама часног славног Пророка Претече и Крститеља Јована, Светих славних и свехвалних Апостола, Светих отаца наших васељенских учитеља и јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Атанасија и Кирила, Јована Милостивог патријарха Александријског,Николаја Мирликијског, Спиридона епископа Тримитундског Чудотворца, светог апостола првомученика и архиђакона Стефана, Преподобних и богоносних отаца наших: Антонија, Ефтимија, Саве Освећеног, Теодосија Општежитеља, Онуфрија, Арсенија и свих преподобних, Светих и целебних Бесребреника Козме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Ермолаја, Сампсона и Диомида, Фотија и Аниките, Талалеја и Трифуна и Панкратија архиепископа, Светих славних и добропобедних мученика, преподобних и богоносних отаца наших, Светих славних великомученика Георгија Победоносца,Димитрија Мироточивог, Теодора Тирона и Теодора Стратилата, Мине чудотворца и свештеномученика Харалампија и Елефтерија, Светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, Светог свештеномученика Кипријана и Свете Мученице Јустине и свих Светих, молимо Те Многомилостиви Господе, услиши нас грешне који Ти се молимо и помилуј нас. 

Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.

Свети Николај (Велимировић) Жички

Написао владика Артемије (Радосављевић)

Николај је угледао овај Божји свет у зору 23. децембра (по старом календару) 1880. године, на Туциндан и на празник Светог Наума Охридског. Родио се у маленом али "Божјем селу Лелићу", како га је сам називао, недалеко од Ваљева, на падинама планине Повлена. Његови родитељи, Драгомир и Катарина, беху прости земљорадници, али добри и поштени људи и побожни хришћани, нарочито мајка. Ускоро по рођењу они своје прво по реду али слабашно чедо просвећују светим крштењем давши му име Никола. Крштење је обавио познати поп Андрија у манастиру Ћелијама, тадашњем парохијском храму села Лелића.

У дому својих родитеља, у друштву са осталом децом (било их је деветоро, али су остала деца умрла и изгинула у рату, па је на крају остао само Никола), мали Никола јачао је телом и духом, примајући од своје побожне и свете мајке прве појмове о Богу и вери православној. Често га је она водила за ручицу у манастир Ћелије, удаљен од њихове куће 4-5 км на молитву 11 причешће. Ти први утисци о Богу, Божијем храму п молитви, које је он жудно упијао са усана своје мајке, урезали су се неизбрисиво у младу детињу душу.

Почетак Васкршњег (великог) поста

Назива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана - најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења. 
Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим. 
Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.

Начин поста

Пости се на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино. На Благовести (уколико не падну у Страсну седмицу) и Цвети, дозвољна је риба. Додатно разрешење на уље и вино је и на Обретење главе Св. Јована Крститеља и на Младенце. Прва три дана овог поста (понедељак, уторак и среду), до свршетка Литургије пређеосвећених дарова, ништа се не једе. Ко то не може, једе хлеб и течност (чај или компот) и то тек после вечерње службе. На Велики четвртак, једе се једном дневно и то после свршетка Свете Литургије. На Велики петак се не једе ништа. На Велику суботу, по завршетку Литургије хлеб и вода (сухоједење).

Историјат

Најстарије сведочанство ο овом посту потиче с краја II века. Св. Иринеј Лионски (202), у писму папи Виктору (189-198), поводом спорова ο времену празновања Пасхе, спомиње пасхални пост који је трајао краће него данас (три дана), а практикован је свуда. Даље податке ο овом посту даје Тертулијан (220), према пракси Римске и Африканске цркве. Он говори ο "пасхалном посту у спомен страдања Христових", који је сам Спаситељ одредио, па се у том смислу сматра да пасхални пост потиче од наређења Господа Исуса Христа.
Из Сиријске дидаскалије (друга половина III века), види се да је пасхални пост трајао једну седмицу, а сигурно сведочанство ο пасхалном посту од четрдесет дана потиче из IV века, од Јевсевија Кесаријског (340), као и из Пасхалних посланица Св. Атанасија Великог (373). Данашњи облик Васкршњег поста (грч: Μεγάλη Τεσσαρακοστή - Велика четрдесетница) развио се у V веку.

Пост Страсне седмице

Иза Васкршњег поста, који се завршава у петак шесте седмице поста (пред Лазареву суботу), долази Страсна седмица, у коју се исто пости, посвећена страдању и смрти Господа Христа, а по заповести Његовој да ће доћи "...дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лк 5,35). У Апостолским установама о овом посту пише: "Нека се овај пост врши пре поста Пасхе (Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (понедељка), а завршавајући се у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у сво њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења."
Дакле, у Апостолским установама, Велики пост је назначен као: Велика четрдесетница на коју се наставља пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски за овај пост каже: "Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе, Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједењу."

ПОСТ (грч: νηστεία), средство које Православном Хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, Православни верни народ се непрекидно подсећа Христових страдања, које је Он благоизволео примити на Себе, за спасење човечанства.
Прву заповест о посту налазимо у Библији у причи о првобитном паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17). После, у Старом и Новом Завету такође се много говори ο посту, као божанској установи и одредби. У Старом Завету, Мојсије је постио 40 дана на Синају (не једући ништа), да би се удостојио да од Бога прими Декалог. Исто тако, и Нови Завет је препун примера поста. Господ Исус Христос је попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а постили су и Св. Апостоли, као и сви прави Хришћани. Јер, у Хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту, тј. ο уздржању. Нарушавање заповести ο посту први је грех. Зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.

Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали "демонским постом", јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.
Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.

Насупрот празницима и светковинама, постови су се одржавали у време жалости и самоодрицања услед греха. Они могу бити и спонтани одговор појединаца, јединствени спонтани одговор народа постом на невољу, или су били законом прописани посни дани и посни периоди. Поједини људи постили су да би задобили Божију помоћ (2 Сам 12,16-23; Дан 9,3), ради кајања (1 Цар 21,27), туговања (Нем 1,4), добијања откривења (2 Мој 34,28), или изражавања духовног молитвеног расположења (Пс 35,13; Лк 18,12). Слично томе, заједница (народ) често је постила једнократно да би задобила Божију помоћ и заштиту (Суд 20,26; 1 Сам 12,14; Јл 1,14; Јест 4,3; Језд 8,21-23), да би изразила кајање (1 Сам 7,6; Јон 3,5-10) или оплакала смрт великих личности (1 Сам 31,13; 2 Сам 1,12).
Једини прописани годишњи пост био је Дан помирења (3 Мој 16,29-34; 23,26-32; 4 Мој 29,7). Овај празник био је десетог дана седмог месеца, по јеврејском календару. Народ се морао очистити, што је значило, најпре, да се уздржава од хране и пића и других телесних угађања (2 Сам 12,16-20; Дан 10,2-3). После вавилонског разорења Јерусалима и храма 586. године пре Христа, постови су редовно одржавани четвртог, петог, седмог и десетог месеца, како би се оплакивала ова невоља и несрећа (Зах 7,3,5; 8,19). Свенародни пост претходио је празновању Пурима, 13. Адара (Јестира 9,31).
Господ Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (Мт 4,2), као и пророк Илија у Старом Завету (1 Цар 17), или Пророк Мојсије на гори Хориву (2 Мој 34,28). Пророк Самуило је био плод поста и молитве (1 Сам 1,7). Пророк Данило је показао да се постом крепи људско тело (Дан 1,10-15). Ниневљани су пошћењем избегли катастрофу (Јона 3). Пророк Јездра је постио како би се удостојио посете Божијег Анђела и добијања откровења (2. Јездрина).
Млада Христова Црква наставила је с поштовањем прописа ο јеврејском посту, али му је придодала духовну категорију, која проистиче из свеукупног Христовог учења. Христови ученици су на првом мисионарском путовању рукополагали презвитере уз молитву и пост (Дап 14,23). Без обзира на то колико је Апостол Павле иначе изнуравао своје тело на путовањима, сам је више пута налагао пост на себе (2 Кор 6,5; 11,27). Пост као установу, Црква је очувала до данас, одредила нове посне дане у седмици, као и нова годишња доба за пост, у вези са значајним догађајима из живота Господа Христа (Божићни и Васкршњи пост), Богородице (Госпојински пост) и Апостола (Петровски пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних.

Св. Јован Златоусти (о промени када започне пост): "Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, транжирање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучершње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина."
Св. Јован Златоусти (о промени када престане пост): "Не пружа ли нам пост собом право благо? Свагде је мир и спокојство; нису ли наши домови били без журбе, комешања и галаме? Али још и пре ступања у дом, испосников дух је осетио спокојство; да, и град чак благовести исто благостање и мир какви бивају у душама и домовима нашим; увече се не чује улично певање, нити се по дану види сујета и пијанство; нема ни галаме ни свађе; на све стране је велика тишина. Сада, пак, није више тако: од најранијег јутра чује се врева, галама и лупа кувара, и као у домовима, тако је и у душама нашим велики метеж, пошто нам се услед забаве покрећу унутрашње страсти и распламсава се пламен непорочних жеља. Због тога треба жалити за прошавшим постом који је све ово обуздавао; но, ако смо подвиг поста и окончали, не прекратимо у себи љубав према њему и не избришимо га подпуно из свога сећања."
Св. Василије Велики: "Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека."
Св. Јован Златоусти: "Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."
Св. Фотије Цариградски: "Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама."
Св. Јован Лествичник: "Помоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде. Дуго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста - када се посници поносе својим постом. Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина. Када стомак гладује, срце постаје смирено. А када се стомаку угађа, мисао постаје охола. Знај да демон често седи уз желудац и не да човеку да осети ситост, макар и читав Мисир (Египат) појео и реку Нил попио. Пост сујетног човека остаје без награде и његова молитва без плода, јер и једно и друго чини ради похвале људске."
Св. Јефрем Сирин: "Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом. Чувај се од онога што је супротно врлини. Јер, ако постиш али се и безумно смејеш, биће лако да се саплетеш. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује. Онај ко угађа стомаку се труди и пашти око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе - мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост. Молитва и пост су прекрасни. Њих укрепљује милостиња, будући да је речено: Милости хоћу, а не жртве (Ос 6,6)."
Св. Нил Синајски: "Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе - купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља."
Св. Јован Касијан: "Ми не треба да верујемо да је нама, за постизање савршенства срца и чистоте тела, довољан само пост који се састоји у уздржању од видљивих јела. Не, њему треба придодати још и пост душе. Јер, и она има своја штетна јела... Свака похота и блуђење непостојаног срца јесте нека паша душе на својеврсном пасишту које је храни штетним јелима, и која је чине непричесном небесног хлеба и тврде хране. Уздржавајући се од свега тога у нашем светом пошћењу, сразмерно својим силама, учинићемо сврсисходним и доброплодним и држање телесног поста. Јер, напрезање тела које је сједињено са скрушеношћу духа представља најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и лепо украшеним скривницама срца изградити обиталиште достојно Његове светости. Међутим, ако ми, постећи телесно, будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих душевних страсти, изнуравање тела нам веће донети никакве користи."
Св. Марко Подвижник: "Пост доноси корист онима који му разумно приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега (тј. таштине). Хлеб који једемо након окончања поста који смо себи наложили треба да разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући свакодневно по мало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може угодити Богу."
Св. Антоније Велики: "Изабери труд и он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод."
Св. Николај Велимировић: "Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста."