Псалам 57.
За крај, да не погубиш, Давидов, за стилографију.
(МТ: Псалам 58)
2. ЕДА ЛИ заиста правду говорите?
еда ли право судите, синови човечији?
3. Јер у срцу безакоње чините на земљи,
неправду руке ваше плету.
4. Отуђише се грешници (још) од материце,
заблудеше (још) од утробе, говорише лажи.
5. Гњев је њихов на подобије змије,
као у аспиде глуве и која зачепљује уши своје,
6. која неће чути глас бајача,
(ни) бајалицу бајану од вешта (бајача).
7. Бог скрши зубе њихове у устима њиховим,
чељусти лавова сатре Господ.
8. Уништиће се као вода мимотекућа;
затегнуће лук свој докле не изнемогну.
9. Као восак растопљен ишчезнуће;
паде огањ на њих, и не видеше сунца.
10. Пре но што дође трње ваше до гране,
још као живе, као у гњеву прогутаће вас.
11. Обрадоваће се праведник кад види одмазду (безбожнима;)
руке своје опраће у крви грешника.
12. И рећи ће човек: Ево заиста има плода праведнику,
има дакле Бога који им суди на земљи
Нема коментара:
Постави коментар