Од утопије до кошмара - православље и секте

ОД УТОПИЈЕ ДО КОШМАРА
Православље и секте: општи преглед
(ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА I)



НА ДВЕРИМА КЊИГЕ



Пред читаоцем је књига која је настајала под притиском доба у коме живимо. То је књига о путу којим се иде кад се остане без Онога Који је Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6), књига о путу у беспуће секташтва, окултизма, празноверја... И о томе како се вратити на пут Христов.

Књига је настала у доба великих искушења нашег народа који, што сопственом кривицом, а што по вољи моћника овога света, страда више но икад у својој историји. Поред рата, економске беде, распада личног и друштвеног морала, пораста криминала, политичких зађевица и раскола, појавило се зло горе од свих зала, зло које насрће на дух србског народа - зло лажних вера и опасних духовних заблуда. На Светом Архијерејском Сабору Србска Православне Цркве, који је отпочео 22 маја 1994 у Пећкој патријаршији, а завршио се 2 јуна те године у згради Патријаршије у Београду, србски архијереји су јавности ставили до знања да нам је "споља - из истог света из кога су дошле санкције и бомбе - дошла и незвана војска проповедника разних секти, парарелигијских и псеудорелигијских покрета, окултних учења, магијских обреда, сујеверја, враџбина, све до ужасне теорије и праксе сатаниста. Посреди је прави духовни, и не само духовни, терор над нама, и налазимо се, без претеривања, пред опасношћу духовног геноцида ако се не супротставимо као слободан крштени народ.





Сви слојеви становништва су на удару секташке и окултистичке организоване најезде - злоупотребом, на жалост, и невоље угрожених људи, и хуманитарне помоћи, и медијског простора, и свега што се може злоупотребити. Стога Сабор апелује на наш верујући народ и на све чиниоце одговорне за душевно здравље и физички опстанак народа да се одважно суоче и са овим изазовом".

Књига коју читалац узима у руке је покушај суочања са изазовом секташтва и окултизма. Православнима, у данашње дане, осим речи, писане и усмене, нису остављана никаква друга средства за допирање до народа са хришћанском благовешћу (медији се налазе у рукама људи којима, у најмању руку, до Цркве није стало). Па ипак, реч Божја је јака као маљ који разбија камен (Јер. 23, 29); верујемо да ће она и у овој књизи показати своју снагу.

Почело је кад се потписник ових редова у средњој школи срео са учењем "Покрета за свесност Кришне", чији су представници у то време стизали из Загреба. Део учења је био занимљив, део превише инфантилан. Све у свему, реинкарнација се уклопила у оновремено занимање аутора за херметизам, Штајнера, па чак и Кроулијеве књиге, што је све примано довољно озбиљно да би оштетило духовну целовитост нижепотисаног, али и довољно пубертетски да не би оставило неизлечиву рану у души.

У војсци сам упознао талентованог младог сликара - аматера из Загреба за кога сам касније сазнао да је постао члан "Мунове унификационе цркве"; сећам се да су младог кришнаисту послали кући зато што је одбијао оружје... По изласку из војске, када је светлост Православља дотакла убогу и од лутања уморну душу, схватио сам да секти има много више него што сам слутио, и да је њихова литература много озбиљнија и распрострањенија но што сам могао замислити...

Почетком деведесетих Свети Архијерејски Синод дао је благослов протојереју Љубодрагу Петровићу, духовнику Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду, да достави један извештај о сектама које делују на нашем простору. Извештај је свештеник Петровић урадио са групом мисионара, му којима је био и нижепотписани. У њему је било онолико информација колико их је у то време било доступно, од којих је највећи део поодавно неупотребљив - због застарелости. У Мисионарску школу је долазило све више људи који су различитим странпутицама лутали док нису срели Христа Господа - њима је требало духовне помоћи; долазили су млади који траже и питају; долазили су уцвељени родитељи и родбина жртава тоталитарних секти... Са благословом Његове Светости Патријарха Павла и Светог Архијерејског Синода, протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић и група његових сарадника кренула је по србским градовима и селима да говори о односу Цркве према сектама и окултизму. Ишло се од Требиња до Бора и од Апатина до Приштине. Добра посећеност трибина и занимање нашег народа за проблем духовне агресије на потомство Светог Саве потписника ових редова су уверили у потребу да се о теми и говори и пише на прави начин. Све више људи који су пострадали од вукова у јагњећој кожи, као и читање упутне литературе из земаља у којима је сектологија много развијенија него код нас, коначно су увериле дотичног да треба објавити књигу са што више ваљаних увида и проверених чињеница које ће нам помоћи да се снађемо у ситуацији "религијског дивљаштва" (термин руског апологете ђакона Андреја Курајева) пост-комунистичког Србства.

Наравно, много је лепше писати о ономе што је светло и чисто, што је пуно радости пасхалне вере Христове - а то Православље заиста јесте. Међутим, и оваквим темама се мора писати и говорити, јер Православље ипак захтева претходно рашчишћавање појмова и узлазак на таворску висину Преображења. Пре но што почне са крштавањем, свештеник запрећује ђаволу и позива онога који се крштава да се "одрекне сатане, и свих дела његових, и све гордости његове, и свег служења њему", да дуне и пљуне на кнеза таме (символички, оглашени је окреут Западу, "земљи таме и сенке смрти"), а затим га окреће Истоку и позива да исповеди своју спремност на сјединења са Христом и да прочита Никео-Цариградски "Символ вере", у коме је укратко изложена "вера једанпут предана светима" (Јуд. посл., 3); а за ту веру, вели нам свети апостол Јуда Јаковљев, морамо да се боримо.

Ова књига је почела и дочиње се на основу једне жеље - помоћи браћи и сестрама у Христу да се разаберу међу многим лажним стазама данашњице које одводе од Њега, Сунца Правде, Који је Пут, Истина и Живот човека и света (Јн. 14, 6). Нека Господ благослови да заиста помогне.


Књигу можете преузети овде.