Свештеник Михаило В. Микић
ОТВОРЕНО ПИСМО ЕПИСКОПАТУ СПЦ
Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, и Ваша
Преосвештенства, Христос посреди нас! Поштована Господо Архијереји, свјестан
сам да ово моје писање Вама, Преосвећеним Владикама Светосавске Цркве Христове
у вјерном народу Светог Саве, неће имати никаквог практичног утицаја на Ваш рад
и одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ, осим што може код појединих Владика
само да навуче мржњу на мене.
Свештеник Михаило В. Микић, 27.март 2013.
Али ја рекох самом себи „ближи се крај мога живота“ па хајде
да кажем Истину и тако душу своју да спасим, а Ви Господо Архијереји гледајте
добро шта ћете да радите са душом својом, и са чиме ћете да изађете пред Милоша
и Лазара? Размислите добро душе своје ради, какав ћете одговор дати у своме
животу Србском Народу за Ваш Архипастирски рад у Цркви Христовој, и какав ћете
одговор дати Богу Свемогућем у дан Страшног Суда Христовог?
Забринут за духовно стање у Србском Народу Светог Саве,
забринут због садашњег тешког стања у СПЦ, која није ни Ваша ни моја, него НАША
и Божија. Забринут због перфидног цепања омофора Светог Саве и вештачким
подјелама јединственог Србског народог и црквеног бића по покрајинама или
новооснованим „државама“. Забринут због издаје Бога и Србства и прогона Истине
и Правде Божије у вјерном народу Светог Саве. Забринут због уништења
непролазних божанских вредности и људских драгоцености Србског Народа. Забринут
због уништења Србства: Православља и Светосавља, док црквнена „елита“ мудро
ћути, решио сам по својој савјести као вјерни и одани син Једне Свете, Саборне и
Апостолске Цркве Христове у Србском Народу Светог Саве, као Србин: Православац
и Светосавац, да Вам напишем ово моје писмо па куда пукло да пукло, јер сам
разочаран таквим Вашим држањем и саблазнут екуменским и антисрбским изјавама и
поступцима појединих црквених великодостојника.
Подижем зато свој нејаки глас који долази из превареног и
обманутог Србског Народа, у одбран Правде и Истине Божије, у одбрану
непролазних божанских вредности и људски драгоцјености Србског Народа, у
одбрану Светоотачког Православља и начина богослужења, у одбрану слоге и
јединства Србскога Народа и Цркве Христове међу Србима.
Поштована Господо Архијереји, забринут за опстанак Србског
Народа на Косову и Метохији, а данас је Косово цијела Савина Србија. Зато
сматрам, вјерујем и осећам да је моја света дужност и обавеза као Србина и
србског православног свештеника да Вам се обратим са овим мојим,
ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ
И да Вам укажем на поједине грешке и промашаје
администрације СПЦ од којих зависи опстанак или нестанак Србског Народа на
његовим вијековним србским огњиштима. Зато немојте унапред као до сада да
судите без суда и суђења, као што сте осудили неке друге Србске Родољубе, него
ме барем саслушајте па послије тога радите што Вам је воља, или како то наш
Србски Народ лијепо каже: „Ради аго што је теби драго …“!
Прво, у синовској љубави и оданости замољавам Епископат СПЦ,
и нашу Мајку Цркву у цјелости, да она у ова смутна и тешка времена и пресудне
тренутке по живот СПЦ и Србског Народа, ради „мира у кући“ пажљиво проучи и
добро размисли о своме досадашњем раду: о својим донешеним одлукама и своме
сналажењу у овоме свијету за последњих петнаест и више година, од чега су
корист највише имали само непријатељи Бога и Србства, а најмање СПЦ и Србски
Народ Светог Саве!
Друго, позивам Свети Архијерејски Сабор СПЦ, да на идућем
своме редовном годишњем заседању у мјесецу мају, СПЦ врати у оквире њезиног
уставног и канонског поретка, и да поништи све донешене неканонске одлуке,
поготово оне које су уперене против Његовог Преосвештенства Г. Артемија,
Епископа Рашко-призренске Епархије и његових монаха и монахиња, и свих других
Срба и Србкиња који остадоше и поред свих прогона и клеветања од стране
непријатеља Христових, Богу вјерни а Србству одани.
Треће, подсећам богољубиве Владике наше Свете Цркве, на
одлуку Сабора од 1997 године, о иступању СПЦ из свејретичког Светског савеза
„цркава“. Тражим у своје име, и многих других Православних Срба и Србкиња који
мисле и осећају исто, да Свети Архијерејски Синод СПЦ ту одлуку Светог
Архијерејског Сабора као највишег законодавног тјела у СПЦ спроведе у дјело,
јер њезино неизвршење је почетак свих неспоразума и свих сукоба, свих данашњих
несрећа у СПЦ и Србском Народу.
Четврто, тражим такође, да се односи са римокатоличком
„црквом“ и другим вјерским заједницама врате у нормалне пријатељске односе без
саслуживања или било каквих других молитвених општења која се косе са црквеним
законима и прописима Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове.
Пето, противим се и неслажем као и већина други Срба Светог Саве,
најављеном Папином доласку у посјету Светосавској Србској Цркви у Србији. У
случају да се та несрећа ипак догоди противно вољи Србског Народа, желим
унапред јавно да скренем пажњу Епископату СПЦ, да ће то бити кап воде у чаши
која ће препунити стрпљење Православног Србског Народаи, којег не треба више
пуно кушати. Он може изненада да се покрене и свакоме да плату да по дјелима
његовим. Господо Архијереји, у томе случају сами ћете бити криви и сносити
одговорност за нереде и последице до којих ће неизбјежно доћи због Папине
посјете Србији!
Шесто, тражим да се прекине и обустави сваки рад од стране
Србске Православне Цркве на пропаганди за промјену Старог Јулијанског Календара
и перфидно увоћење новог римокатоличког календара, чему треба да послужи као превара
и обмана Србског Народа Светог Саве „увођење“ Календара Милутина Миланковића од
1923 године. Питање Календара, као православне иконе времена није питање науке
и његове тачности, јер од Јулијанског Старог Календара као Светотачког наслеђа
нема тачнијег Календара за употреби у Православној Цркви Христовој. Него је то
питање духовне везе имзмеђу земаљске и небеске Цркве, питање канонског
празновања Васкрса, очувања установљеног годижњег круга прослављања Светитеља,
поста, богослужења и много чега другог што би било нарушено и промјенито
увођењем новог римокатоличког календара!
Седмо, тражим да се прекине досадашња пракса у СПЦ од стране
појединих Архијереја који у потаји раде на цепању Омофора Светог Саве, и
подјели Србске Православне Цркве Христове у Србском Народу Светог Саве, на
„Покрајинске цркаве“ из којих се брише наше Свето Србско име. Тражим зато да
Свети Архијерејски Сабор СПЦ ријеч СРБСКА врати у име садашње Православне
Митрополије Црногорско-приморске. Из њезиног назива она је незаконито избрисана
без одобрења и сагласности Сабора!
Осмо, тражим као Србин из Западне Србије или честите србске
земље Босне поносите – Светог Саве дедовине, која много пострада током Другог
светског рата од римокатоличких хрватских крижара, са благословом највиших
достојанственика римокатоличке „цркве“ да се у Календар СПЦ поново унесе број
од 700 000 (седам стотина хиљада) Јасеновачких Светих Србских Новомученика,
којима службу написа Свети Владика Николај Србски, и да се у Календару СПЦ
обиљеже сва друга стратишта и мучилишта из последњих ратова по свим земљама
Светог Саве, у којима су Срби страдали на правди Бога ни криви ни дужни само
због наше Свете вјере Православне и нашег Светог Србског имена. То је наша
света дужност и обавеза као њихових потомака према својим Светим Прецима, који
пострадаше у многим ратовима за нашу Свету вјеру Православну и Србско
Оточество, у праведној и светој борби „за Крст часни и Слободу златну“!
Свети Архијерејски Сабор СПЦ, све то може да уради на своме
идућем редовном годишњем заседању у мјесецу мају, ако његови чланови буду
сложно и јединствено стајали у Истини Христовој и Правди Божијој, ако
Архијереји СПЦ са љубављу и страхом Божијим буду служили Богу и Србском Народу!
Свети Архијерејски Сабор СПЦ, осим ових грешака може лако да
исправи и све друге почињене грешке Сабора и Синода, и тако поново уз Божију
помоћ и свој труд да успостави међу Србима Светог Саве истински мир и братску
љубав. Слога и јединство је најпотребније Србима сада више него икада прије.
Свесни смо барем толико, да „само слога Србина спасава“ и да Срби могу само ако
су заједно да буду јачи од многобројних непријатеља Бога и Србства. Срби могу
само обожени, сложени у умножени кроз љубав према Господу, која се огледа у
нашој љубави према Богу и Србству, Православљу и Светосављу, да изађу неукаљана
образа из садашњег смутног времена свога општег пада и безнађа, у коме нигдје
никога свога немамо осим Бога и Светих на небу, и једни друге на земљи!
Зато чврсто верујем, да већина Владика СПЦ код којих се
налази сада нож и помгача, и који ће појести онако како буду одрезали, да они и
поред учињених грешака желе и даље да иде путем Светог Саве који „води у живот
вјечни“. Људски је грешити, а хришћански је кајати се. Зато се надам, да већина
Архијереја СПЦ жели и даље да служи Богу и Србскоме Роду исто онако како се вијековима
до сада служило у Цркви Христовој, по примјеру Светих Богоотаца наших. Колико
мудрости Божије у себи имају владике Светосавске Цркве наше, и колико Духа
Светог имају на себи Архијереји Светосавске Србске Цркве Светог Саве, Цркве
Христове у Србском Народу, видећемо ускоро у мају на редовном годишњем заседању
Светог Архијерејског Сабора?!
Зато се молим Богу, да љубав надвлада завист, инат и мржњу,
а божански ум и разум и да надвладају земаљско знање и мудрост!
Налазећи се на Голготи и распећу Христовим заједно са мојим
Србским Народом, и свим Истинољубитељима и бранитељима нашег милог и Богу
драгог Светосавља, као врхунца хришћанске православне националне идеологије и
србског начина живота, у очекивању радосних празника Христовог Васкрсења, и
надом да ће ускоро из гроба васкрснути и божанска Правда и Истина, и наш
богољубиви и слободољубиви Србски Народ; да ће ускоро међу Србима доћи до
истинског братског помирења у Христу; да ће ускоро доћи до повратка Срба
њиховим коренима и путу Светог Саве који „води у живот вјечни“ да би тако сви
Срби цијелог свијета, у Отаџбини и туђини могли чврсто да буду збратимљени у
вјери Светих Отаца својих; целивајући Вам Десницу, и молећи за Ваш Свети
Архипастирски благослов, ја Вас поштована Господо Архијереји у синовској љубави
и оданости још једном само подсећам на познату србску народну изреку и мудрост
у пракси потврђеној безброј пута до сада, а коју Ви знате боље од мене, да је
„зло рађење, готово суђење и да је свако ковач своје среће“.
Поштована Господо Архијереји, знате Ви боље од мене да се
ћутањем издаје Бог и Србство: Православље и Светосавље, да се ћутањем издаје
Истина и Правда Божија, и да „САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА“! За име Бога,
проговорите зато већ једном у духу Истине Христове о најновијим жалосним појавама
и срамним догађајима у СПЦ, јер ако Ви Господо Архијереји о томе нећете да
говорите, проговориће Србски Народ Светог Саве „ни по баби ни по стричевима већ
по правди Бога истинитог“!
Од Бога Вам здравље и спасење, а од народа награда и плата
по дјелима Вашим! Са поштовањем, Ваш у Христу Господу, свештеник:
О. Михаило В. Микић
У Индианаполису, Индиана – САД,
У Недељу Православља,
11/24 Марта 2013 год.
