Чудесно исцељење новорођенчета у манистиру Горњи Острог
Зовем се Бранко Шошкић и долазим из Лознице подрињске. Грешник сам пред Богом, али мислим ако се Господу помолим сасвим искрено, срца испуњеног покајањем, да ће ми се греси опростити.
Ово што пишем превазилази сва тзв ”чуда” овог света, јер се ради о чудотворном исцељењу које се десило 23 септембра 1997 године у манастиру Св. Василија у Горњем Острогу.
Двадесет другог јула 1997. године родио ми се син. Давнашња ми је жеља била да ако будем имао сина да се зове Никола, по мојој слави и великом свецу Св. Николи Мирликијском. Истог дана када се родио смјештен је у инкубатор због мањих дисајних проблема, а прекосутрадан је извађен из инкубатора. У лозничкој болници је био и вакцинисан, као и сва друга деца.
Кад је напунио два месеца живота, приметио сам му на унутрашњем делу скочног зглоба леве ноге поприличан оток. Врискањем је реаговао, чак, и на благ притисак на то место. Одвели смо дете лекару.
Начелник ортопедског оделења медицинског центра у Лозници, др Милосављевић је после краћег прегледа рекао: ”Ногица је у реду, није то никакав оток. Следећи!”
На моје и запрепашћење моје супруге др сци мед Милосављевић је тврдио да повелики оток на нози мог сина, уствари, не постоји!
Ван себе од муке отишли смо код два приватна лекара: један није радио, а други – др сци мед у пензији Павле Финогенов – напрскао је мом сину отеклину ”бивацином”, рекао: ”Проћи ће,” наплатио и са осмехом рекао: ”Довиђења.”
Отишли смо код педијатра, добили упут за ортопедију и поподне тог дана опет дошли код др Милосављевића. Ми и још 20-так пацијената чекали смо да доктор ”одгледа претпоследњу епизоду ”Касандре” – како је рекао техничар. После неких 40-так минута чекања дођосмо на ред, као први.
Чим је видео дете доктору је било јасно да је стање озбиљно и одмах нам је написао упут за Институт за мајку и дете у Београду. Знао сам да лекари из те установе обилазе пацијенте на рехабилитацији у Бањи Ковиљачи. Отишли смо тамо и заказано нам је да дођемо сутра у 10:30 са ренгенским снимком.
Сутрадан су лекари, готово моментално, поставили дијагнозу – ”септични артритис”, запаљење скочног зглоба изазвано сепсом крви. Речено нам је да сепса крви лако може да доведе до смрти, али да је ”срећа” што се сепса одразила на скочном зглобу, периферији организма. Препоручили су нам хитну хоспитализацију у Институту за мајку и дете у Београду. Ми смо их послушали и већ сутра били тамо.
У недељу, 21 септембра 1997 године стање мог детета Николе се битно погоршало, па су га спремили за операцију око 12 часова.
Срећом, Марија ме је из Београда звала хитно да дођем још у суботу, 20-тог, па сам био ту још од отварања Института у 7 часова ујутру. У току јутра ми је прекипело, па сам др сци мед Џудовићу, начелнику ортопедског оделења на 10. спрату Института, у лице сасуо све његове дотадашње лажи и све њихове покушаје да се лекари Института уче и ”тренирају” на мом Николи. После те расправе (која овде и није толико битна), на наш захтев Николу смо ишчупали са Института за мајку и дете.
Нешто ми је лакнуло у души, јер смо чврсто одлучили да га носимо правац у Острог (без знања лекара, наравно, који су морали чути од мене да га водим за Швајцарску, да би ми уопште дали дете). Тако смо се спаковали и пошли на пут.
Успут смо возили сваког ко нас је стопирао. На излазу из Подгорице према Никшићу повезли смо једног момка од једно 16-17 година до Богетића. Кроз разговор је сазнао да је Никола болестан и онда почео такву беседу да, чак, и да нисам веровао, тад сам морао поверовати у сигурно исцелење. Говорио нам је о снази вере са ауторитетом патријарха. А само 16-17 година је имао. Када смо се растајали у Богетићу, рекао нам је: ”Не бојте се, само верујте, и излечиће се! Ја се нагнух да му се захвалим, а њега -нигде нема!
Дођосмо у конак код Доњег манастира и добисмо одмах кључ од собе, па онда тек дадох личну карту. Дођосмо у собу – на зиду икона Св. Николе: ”Добро је, слава нас прати, Мајо!” – рекао сам супрузи.
Сутрадан, 23 септембра прво што сам видео из собе био је прелеп крст на брду изнад. ”Добро је, добро је!” – знао сам некако. Одмах смо без чекања отишли за Горњи манастир. Путем смо са страхом слушали речи оца Јоила преко разгласа. Говорио је о пушењу, о богаташима, о свему, а ја сам се уплашио као на Божијем суду, ето баш тако.
А Николу носих у његовом плавом ћебенцету. Он једва преко 5 кг. а мени тежак, претежак. Дошли смо и пред манастир коначно (ишли смо пешице до горе, јер се не ваља ићи колима пре Свеца). Тада је о. Јоил рекао: ”Даћу ово сваком ко је крштен, ко не пуши и ко ништа од јутрос није ни јео ни пио!” Чекали смо, а о. Јоил је делио некима (а некима није), коцкасте комадиће хлеба са нечим налик меду.
Дошао је до једне жене, њој дао, њеном сину није и стао пред нас, а она жена пита: ”А њему?” – мислећи на сина.
”Он пуши!” – рече о. Јоил.
”Не пуши.”
”Пуши!”
”Па није од јутрос ниједну запалио” – рече уплашена жена.
”Ни ја од јутрос ништа нијесам украо, а јуче сам двапут” – рече јој о. Јоил.
То ме је одушевило.
Схватио сма да га је Бог обдарио прозорљивошћћу.
”А ви?” – упита нас о. Јоил. ”Мин пушимо, а мали није крштен”.
”А што није?”
”Нисмо стигли, планирали смо…”
”Немојте да пушите поред малог, да дете не заради астму!”
”Нећемо, нећемо”.
”А шта му је?”
”Заразна му крв, оче” – некако сам се спетљао бо око формулисања узрока болести.
Гледао сам Николу. Тако лепо гугуче и смеје ми се, а већ следећег тренутка може да падне у кому, нагло, ненајављено, јер је оток на нози био огроман.
Дођосмо у црквицу где су Мошти Светог Василија. Марија је држала дете, а ја сам се питао како да се прекрстим, јер видех да се неко само прекрсти, неко то уради брзо, неко као да купи неки прах, поклони се и прекрсти, па сам тако обузет размишљањем како да ”изведем” тај чин, дошао на ред. А онда, клецнуле ми ноге као да ме је неко ударио иза колена и ја падох на колена и стадох плакати тако горко како ми се чини да нмкада нисам у животу. Два пуна сата сам плакао у Манастиру, где год да сам главу наслонио: мени, мушкарцу, плаче се неиздрживо јако. И онда се сетих речи оца Јоила док смо се путем пењали горе: ”Ви не знате да је сваки камен овдје – Божански камен!”
Опет смо сишли, а ја сам се већ уморио од чекања. Тад је о. Јоил прошао поред нас и рекао: ”Ко је за поклоњење нека дође за мном”. Тако смо и пошли. Видели су нас људи што су већ чекали за исповест или молитву, и сви нас пропустише иако то нисмо ни тражили.
На улазу нам је неки свештеник из Новог Сада рекао ”да ће се молити за малог Николу, а молиће се за њега и када се врати у Нови Сад”. Рекао нам је да и он има једног унука Николу.
Кад смо ушли, о. Јоил нас строго упита: ”Што сте дошли?” – ја му рекох да знам да ће Николу Бог излечити, јер нема ко други. А он им рече: ”Не бој се, тата, син ће ти бити данас излечен” – па узе епитрахиљ и стави детету преко главе и речеЧ ”У славу Бога…” и још понешто, али не могу да се сетим шта.
И још ми рече: Данас да га крстиш у Доњем манастиру и вјеруј.”
”Верујем!” – рекао сам.
”Само вјеруј!” – тако нас је о. Јоил испратио.
Ја угледах међу иконама неког мени дотад непознатог Свеца и одједном опет почех плакати овог пута од неке велике среће и олакшања. Стао сам поред те иконе и брисао очи да видим о коме се ради, кад оно пише на грчком: ”Свети отац Никола”.
Види ти ово, оба чудотоврци, оба личе, као права браћа!” – помислих, мислећи на Св. Василија и Св. Николу.
Сишли смо у Доњи манастир, крстили Николу, кум је био Данило Дамњановић из Мојковца, иначе студент Цетињске богословије који је у Доњем манастиру помагао свештенику око крштења. И у оној брзини кум Данило и тај драги свештеник нас напросто натераше да одмах одемо, и тек иза Подгорице се сетих да нисам ни платио Крштење! Жена ми рече да нема везе.
Дошли смо у Беране код мог стрица да се мало одморимо, а и био је ред и да се видимо, јер нам је било успут. Марија оде у собу да пресвуче Николу и наједном цикну: ”Бане! Дођи брзо, брзо!”
Ја сам осетио неку огромну радост у њеном гласу и потрчах у собу, слутећи чудо.
Да! Отока нигде није било! Ја бојажљиво пипам ногицу, а Никола црче од смеха. Нигде болани вриске, видим нигде кашљања ни кијања од тзв. ”болничког вируса” који му се накалемио у Београду на Институту за мајку и дете.
Како сам се тада суздржао од провале осећања, није ми јасно. Док ово пишем, суздржавам се опет.
Оче свети, Творче, хвала ти на Твојој љубави према нама, грешнима и малима!
Хвала Ти, Оче, што волиш мог сина, што си нам помогао!
Стојим пред Тобом, Свети Оче, Господе, за сваку ову написану реч да је истинити и дајем ово у манастир да се прочита и да драги монаси који се моле за нас грешне Теби, Оче, знају да је све то од Тебе, Оче, кроз Св. Василија и Св. Николу.
Хвала Ти, Оче, Који си на Небесима!
15. октобра 2000 године
у Горњем Острогу.
АКАТИСТ преславном ВАЗНЕСЕЊУ Господа нашега Исуса Христа
АКАТИСТ преславном ВАЗНЕСЕЊУ Господа
нашега Исуса Христа
Кондак
1.
Исусе најслађи, Војводо изабрани, Ти који си Својом
смрћу разрушио царство смрти и Својим Вазнесењем отворио рајска врата онима
који верују у Тебе. За толика добра Твоја, која си учинио роду људском,
приносимо Ти ову захвалну песму:
Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у
Царство Небеско!
Извод из свечоданства бившег астролога
Благословен дан у који се избавих од заблуде лажљиве науке демонске, што се зове астрологијом - краљицом окултних наука!
Слава и хвала милости Господњој што ми отвори духовни вид те прогледах и спознах опасне замке ђаволске, које постави нечастиви лаковерним и духовно непросвећеним људима, преко познавања тајни звездане магије астролошке! И Цркви Христовој која ме преко слугу својих на време заустави да не погубим душу своју и душе оних који вероваху моме "гатању по звездама".
Ове редове пишем из два разлога: први је - потреба да својом исповешћу помогнем заведеним душама које раде посао астролога, и онима који траже њихове услуге, јер обе стране чине велики грех. А људе који знају ком господару служе, и то чине свесно, жалим као духовно мртве, иако телесно живе. Мада, за све, па и за њих наде увек има, јер, никад није касно покајати се и - преобразити!
Други разлог је - искупљење! Како сам и сама била несвесни демонски слуга и учитељ многима који су за мном у незнању пошли путем пропасти, осећам одговорност да им укажем да су духовне стазе и учења која нам се нуде у многобројним облицима са Истока и Запада, сва лажна, осим Исуса Христа, чији пут и ми треба да следимо.
Грех славољубља
Иако сам рођена у патријархалној православној породици, крштена одмах по рођењу, васпитавана строго, била пример доброг ђака и студента, особе која савесно испуњава своје обавезе, до скора сам презирала и одбацивала оно једино вредно и здраво утемељено у мојој личности, као застарело, у нескладу с Новим Добом, као сметњу еволуцији човековој. Породица је временом заборавила на Бога и Цркву Божју, а обичаје је држала реда ради. Удајом сам ушла у атеизирану средину која за Бога уопште није знала, и све хришћанско и светосавско јој је било страно, чак мрско. Њихов безбожан начин живота ме је болео, јер су оболели морално и духовно, али нисам знала од чега је дошла болест и где је лек против таквог стања. Све око мене је било у ужасном нескладу, неразумевању и не-љубави...
Један грех вуче други. Један пад вуче нови, још дубљи. Фанатична потреба за стицањем знања водила ме са проучавања једне области за другом, једну филозофију живота сам замењивала другом, док се нисам срела са окултизмом који је изгледао као круна свега наученог што човек може да примени у пракси. Иако нисам знала да је то од Бога забрањено и за људе, од почетка сам осећала да ту нешто не ваља. Сви су радили тајно, под псеудонимом, а ја сам одмах желела у јавност, јер, ако је добро као што изгледа, онда треба свима да послужи, размишљала сам.
Популарност је дошла преко ноћи. Још се нисам темељно учврстила у свом новом знању и звању, већ ме је познавао цео град, телефони су звонили даноноћно, новине, радио и телевизија су ми широм отворили своја врата... Поштовање и признање од стране људи дошло је муњевито и без провере тога шта ја то стварно радим и како радим. Настојала сам да трудом и радом оправдам свој успех, али то је у целој причи било споредно. Као да је било довољно што сам дала свој пристанак свету окултизма, да би се свет мени поклонио...
У почетку, слава ми је годила, јер ми је омогућавала да решим многа материјална и професионална питања са лакоћом. Уосталом, то сам и желела: постала сам познато име, неко чије се мишљење уважавало, новинари су ме интервјуисали, питали за став о овом и оном важном питању, догађају, личности, и то све зато што знам тајне недокучиве астрологије.. Већина људи са којима сам долазила у додир веровали су безрезервно астрологији; за цену нису питали иако није била мала; радо су плаћали наручене хороскопе за целу продицу; тражили месечне, кварталне, годишње; усклађивали своје пословне и приватне обавезе са кретањем звезда. Била сам саветник саветницима; адвокати, професори, политичари, судије, уметници, лекари, бизнисмени - углавном су били моји клијенти. Знала сам колико не знам и чудила се како ми траже савет у озбиљним професионалним и дрштвеним питањима. Речено снимају на траке, касније преслушавају, најчешће поступе по упутству.
Убрзо сам избила у сам врх стручњака за ову област. Нисам ни слутила да се налазим на врху леденог брега чије је подножје у паклу. Људи су ми истински веровали, и то ме је обавезивало на велику одговорност. Импоновала им је моја образованост, јер се овим послом углавном баве неуки, и то је била некаква гаранција стручности.
Савет доброг старца
Време ми је полако откривало лаж мог новог положаја, јер сам и сама поред спољашњег сјаја у дубини душе била веома несрећна. Толико да сам желела да умрем, јер све то што радим, цео живот, нема никаквог смисла. И слава, и новац, и знање - ништа не вреде! Моје унутрашње биће несвесно зна да није на правом путу и зато у свему види бесмисао, а који је прави пут - не зна!
Разумела сам људе који су ми долазили, осећали се промашено и празно без обзира што живе у пристојним породицама, што су се остварили у послу, или имају неко велико богатство. Знала сам шта им недостаје, јер то исто и мени је недостајало. Зато јуре од гатара до видовњака, од исцелитеља до екстрасенса, спремни много да плате само да би нашли лек за своју јадну душу, заробљену грехом и лажју. Истински сам их волела и они су то осећали. Кад ми се први пут родила озбиљна сумња у све што радим, тај точак се није више могао зауставити. Осећала сам да Божја истина даје коначне одговоре, а слабости и шупљине окултизма представљају још једну обману у низу свих лажних вредности овога света.
Отишла сам једном приликом на село и комшија, побожан старац, који је чуо шта радим, рече ми: "Дете, окани се ђавољег посла, узеће ти душу!"
Осећала сам се супериорно и свезнајуће пред смиреним старцем од 86 година, па се упустих у широку дискусију да му објасним сву мудрост древног знања које помаже људима, а богобојажљиви старац ми одговори: "Ми дете, овде у село не знамо за то, а опет лепо живимо. Мож' бити да је тако к'о што говориш... Али, ми знамо за Бога истинитога, Христа Спаситеља и веру православну... Него, ваљда су тебе ови некрсти на вакултету томе научили?"
Блага упозорења доброг старца поткрепљена примерима оних који су тешко страдали ако су се бавили било чиме што је ван учења Цркве, нисам узела озбиљно. Кад је рекао да ће се молити за мене, одмахнула сам руком говорећи му да се мане тих празноверица, јер то не помаже...
Канал демонске силе
Радила сам претерано, понекад и по 16 сати дневно да бих испунила све обавезе. Писала многобројне чланке по новинама, учествовала у радио и ТВ - емисијама, водила школу астрологије, са циљем да што више људи уз моју помоћ себи помогне, стекавши право знање и образовање.Велики напор је пратио и велики замор. Више нисам имала мира спољашњег ни унутрашњег. Сад видим како је то лако: заборавиш на Бога и људскост, пустиш се и зачас се нађес у царству таме...
Осетила сам у себи неку чудну моћ! Силу која има власт над људима и они јој се радо потчињавају. Постају зависни од моје приче, разговора, присуства, траже усмерење, помоћ при доношењу одлука, спремни су на све само да их не одбацим. Желе да им будем "учитељица", духовни вођа, што ја одбијам, јер ме то, иапк, плаши. Често су ме сањали и по упутству из сна долазили мени.
Временом сам почела да примећујем да нисам "сама". То присуство "силе" регистровала сам кроз некакав "трубни" глас у тумачењу хороскопа. Искуснији од мене су ми објаснили да сам канал "више силе" која ми помаже и то сматрали великим постигнућем. Гледање у прошлост ишло је лако, будућност такође. Углавном сам давала изненађујуће тачне податке о особама које не знам, од описа карактера личности до догађаја из живота. Кад нисам сигурна концентришем се, и са левог рамена као да чујем глас, унутрашњим слухом, који ми каже шта треба.
И сама сам у сновима добијала упутства шта да радим. Или, шта ће се десити. Предсказања су се углавном испуњавала. Бивала сам запрепашћена особама, местима или ситуацијама које сам видјала месецима раније у сну, а касније на јави. Понекад добијала знање "из виших сфера" и радо причала људима шта ми се дешавало, јер ме забављало да је нешто тако могуће.
И физички сам се променила. Увек сам волела дискретан изглед без украса и шминке, а сада је било супротно. Офарбала сам косу у црвену боју, облачила се упадљивије, понашала се доста агресивно. Неким чудним путевима су ми стизали на поклон прстење, плаштеви, магијски симболи; долазили необични људи, као да нису са овог света, чули су за мене, да ме упознају, да се удружимо и сарађујемо, и слично.
Једна другарица ми рече: "Личис на модерну вештицу!" Ова реченица ме уплашила јер нисам примећивала да се мењам. Уосталом, нисам веровала да постоје вештице и ђаволи, мислила сам да је то само метафора. А у "бога" сам веровала, мада сасвим нејасно. Нисам познавала Бога Истинитога и Јединога и нисам испуњавала Његове заповести. Тек касније сам открила да је највећи успех сатане да нас убеди да он не постоји. Тад смо у његовој власти без отпора.
Демонске слуге
Откриће да већина астролога не верује у Бога за мене је било право изненадјење! Затим откривам, да се служе лажима, да су похлепни на новац, плаћају високе суме да се домогну медија, да се рекламирају; сматрала сам да квалитет рада сам себе рекламира и никад нисам ни динара улозила у ту сврху. Преваром људима отимају паре, живе неморално одајући се коцки, дроги, алкохолу, док су прељубе и блуд природан начин живота. Сујетни, зли, духовно поремећени људи! Кога ће они да излече кад су сами болесни? Боже драги, јесам ли и ја као они?!
Сада, док ово пишем, стидим се пред собом, каква сам била и каквим сам бесмислицама веровала као да су некакве узвишене истине. И још томе подучавала друге људе! Каква демонска гордост! Смртоносна храна сујетном егу, који се наситио и преситио лажи, па је к'о мехур од сапунице пукао кад више није имао куд.
После једне ТВ-емисије у којој сам била гост са још неколико ђаволових следбеника, згрозила сам се над лажима и преварама које се, уз сарадњу уредника и телевизијских трикова, сервирају јадном народу као последње истине, само да би се зарадило што више новца. Нас представљају као некакве свеце, иако се на лицу сваког чита ко је и шта је. Постајало ми је јасно: "Ово што радим је велико зло! И ја добровољно учествујем у свему, предњачим у том вестичјем скупу".
Тада сам одлучила да се више не појављујем у јавности. Да не учествујем у тој масовној превари и пљачки, масовној хипнози духовно ојађених и слепих и глувих, који плаћају по сто марака за три минута страха, јер их најчешће тобожњи видовњаци шокирају страховитом будућношћу или неком ужасном црном магијом да би оправдали своју цену и рад. На свим скуповима и семинарима почела сам да уочавам да сам упала у друштво прљавих, покварених, нечистих незналица и варалица, вештица и демона. Често сам примећивала да физички личе на своје узоре. И буквално их видела у том страшном обличју каквим нам се на сликама приказују адски светови.
Све религије, све храмове, гуруе и учитеље признају, само не Исуса Христа, Цркву Божију, Пресвету Богородицу и свештенике Христове! Сва литература света је пожељна за читање осим свештених књига Свете Православне Цркве Христове! Ја сам поштовала своју духовну традицију у истој мери колико и друга учења, јер ми се чинило да је тако исправно. У срцу сам осећала велику разлику кад се молим Господу Исусу Христу или понављам мантру Кришни и Шиви. Од првог ми је долазила радост и мир, од другог хладноћа и равнодушност.
Господе, спаси ме
Господе, где сам то и шта радим?! Откуда ја у овом вилењачком колу?! Као да се налазим у страшном кошмарном сну. Како да се пробудим? И где је излаз из овог лавиринта? Свезнајући Боже, само Ти знаш и само ми Ти можеш помоћи!
Дотадашњи рад ме је обавезивао и нисам могла тако лако да се повучем, иако сам то желела највише на свету. Увидела сам сав бесмисао њихове и моје приче. Кажем, молите се Богу, Он ће вам помоћи, идите у цркву, разговарајте са свештеницима... Сада сам имала јасну свест да је ово њихов посао, а не мој. Видим, више верују мени, или сваком приученом гатару и врачару него Богу Свемогућем... Ужас! Шта направих! Боже, опрости ми! Спаси ме и помилуј, грешну... Осетила сам да сам заиста грешна, да сам крива, осетила сам истински страх пред Божијом казном.
Мој душевни немир постајао је све низдрживији. Терет одговорности је постао неподношљив јер сам схватила да сам грешила. Они нетачни одговори који су се сматрали нормалним у сваком послу почели су да ми оптерећују савест. Ја лажем! И за лаж узимам новац. Каква је то истина ако није стопостотна истина? Ако је пола лаж, онда је лаж! Онда није од Бога!
Свог "духовног водича" који ми је био помагач, кога сам сматрала анђелом, добрим духом, више нисам могла да "отпустим". Јасно сам осећала његово присуство како ме гони да чиним и говорим супротно од оног што желим. Понекад сам чула "унутрашње гласове". Ум ми је био страшно растрзан.
Видела сам да моћ коју ти сатана даје не може да се користи без манипулације људима, и само у егоистичне сврхе. И кад покушам да чиним супротно то некако не иде једно са другим. Људи траже да њима манипулишеш, нуде се јер су изгубљени, духовно дезоријентисани, а та празнина се мора неким садржајем попунити.
Мој телефон је био јаван. Звонио је даноноћно. Сачекивали су ме испред зграде, молили преко пријатеља да их примим, нудили двоструке и троструке цене само да дођу код мене. Нигде се нисам могла склонити. Осећала сам се као у клопци. Себе сам доживљавала као роба астрологије. Иако сам хтела да је заборавим и одбацим, увидела сам да то неће ићи лако, јер ми људи и породица то не дају. Сматрају ме лудом што у време најжешће кризе одбацујем сигуран извор прихода.
Лажни пророк
Приметила сам једну невероватну ствар. Новац, којег је било много, као да је проклет. Ништа добро с њим није могло да се уради. Губио се, топио, улагао у промашене послове, једном речју - доносио зло. А данас, кад га немам, са мало постигнем много више. Почео ми се гадити. Зарађујем га гатањем! Вештица! Нека што пре оде од мене. Боље ми је да гладујем, или да просим, него да га на овакав начин зарађујем! Ово је непоштен начин, свеједно што људи то оправдавају "продавањем знања и вестине".
Лажна наука! Лажни учитељи! Лажни пророци! Сатанине слуге! И ја једна од њих! Ова спознаја ме поразила. У то време сам се осећала ништавно и бедно, без самопоштовања или било каквог самооправдања. Није било потребно да ме ико осуди јер сам саму себе највише осуђивала.
Окултно знање астролошке науке показа се плитким, празним, досадним. Шаблон који се вечно понавља, без дубине, без раста у сазнавању, без могућности да човек добије стварне одговоре на своја питања. За креативно биће некреативна астрологија се показала заглупљујућа, а језик којим се служи - ограничавајући. Отвори ти очи за један угао разумевања човека, али зато затвори других десет.
Сваки искрени астролог после неког времена мора признати да вара: себе и друге! Само је питање колико ће дуго истрајавати на обмани и самообмани. Колико дуго ће добровољно остати у сатанској власти. Кад каже “не” сатани, истински се све око њега почне мењати. Људи, живот, па и сама "судбина" која га дотад прати као нека зла коб.
Ја сам све то себи признала и била спремна и другима да признам. Али - то није ишло нимало лако. Нико није хтео да чује, а камоли да прихвати моје објашњење свега што се дешавало са мном и што се дешава и њима. Из породице су чак стизале претње истеривањем из куће ако престанем да радим.
У то време је, милошћу Божијом, Свето Писмо поново дошло у моје руке. Раније сам га читала, у кући имала три Библије, али у време бављења астрологијом као да сам заборавила да уопште постоји. На Цркву исто тако. Сад се питам - како је то уопште било могуће? То се у хришћанству зове прелест. Зар је моћ прелести тако велика? Зар је тако велика моћ илузија овога света и опчињености његовим пролазним лепотама и вредностима да сам заборавила на Бога, Божији закон, Божију љубав?!
Као да ме је Сунце обасјало! Као да сам срела најприснијег, најбољег Пријатеља! Као да сам допловила у луку са олујне пучине!
Схватих да сам учинила велики грех и да морам платити цену која се тражи. Била сам спремна на сваку жртву, одрицање, покајање, чак и на смрт - само да поново заслужим опроштај од Бога. Нико, и ништа више на свету ми није било важно до тога. До Бога.
Отворим Свето Писмо и прочитам: "Не обраћајте се гатарама и врачарама, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова" (Левит. 19,31., 20,6).
Видим да је "гатање по звездама" забрањено и да се оно остварује силом демонском и по нашаптавању демона. Један светитељ рече да је боље и умрети него се обраћати за помоћ демонским слугама, те да они који траже помоћ од гатара и врачара себе лишавају помоћи Божијег Промисла. Све што се у мом животу до тада дешавало, и начин на који се дешавало, постало ми је јасно. У светлости Речи Божије био је осветљен цео мој живот са свим његовим заблудама и мраковима. Разумела сам извор зла коме сам робовала, и разлоге за чињење зла, али и начине превазилажења.
Дакле, и ја сам "лажни пророк" кога ће Бог истерати изван зидова Јерусалима! Служим сатани! Ђаволове слуге су ми пријатељи! Убијам своју душу и душе оних који ми долазе по хороскоп... Убијам своје дете, јер ће и оно плаћати мој грех...
Спасење кроз Цркву
Црква! Ево мог Спасења! Мирис тамјана, иконе светитеља, мир, тишина... Осећала сам присуство Божије у Његовом светом храму и осећала истински живот. Повратио ми се мир. Тада ништа на свету нисам желела до цркву и службу Божију. Глас свештеника на литургији и молитве које је изговарао и којима је обујмљивао свет, биле су истински мелем за моју напаћену душу. Била сам гладна хране коју сам тамо добијала. И желела је што више... Загледана у благи Лик Спаситеља рода људског молила сам Га даноноћно са сузама и покајањем да ме ослободи свеза ђаволских.
Колико је било лако ући у друштво демонизираних, толико је било тешко повући се. Не пуштају те, улагују ти се, или ти прете. Не могу преко ноћи избрисати из свести људи навику коју су стекли према мени знајући ме у одређеној улози, па ни из сопствене свести навику да размишљам, реагујем на одређени начин. Моја прошлост ме држи заробљеном. Што сам сејала сада жањем: ко сеје лаж, жање муку. Тако је било и са мном.
Молила сам се Богу и по цео дан да развеже окове греха, да буде милостив мени грешној, и пошто је Он Свемогући, наћи ће начина да ме избави, а ја прихватам сваки начин, па макар то била и болест, несрећа, губитак свега што имам. И управо то ми се и десило. Губитак свега што сам градила посредством астрологије, био је Божији одговор на моје молитве.
Гордој особи, каква сам била, није било једноставно да призна крах, промашај, превару, незнање нарочито, јер сам у прелест упала и због незнања. Морала сам да се понизим, да се покајем, да из срца ишчупам све што сам до тада улагала у себе, једном речју - да умрем, да бих се поново родила.
Као дављеник за сламку држала сам се Светог Писма. То је била једина књига коју сам читала, и први пут ми ни једна друга није била потребна. Свака реч ме је окрепљивала и јачала у вери да ћу победити зло. Оживела сам изнутра, осетила радост, тиху и смирену и коначно пронашла оно за чим сам одувек трагала, циљ и смисао живота. Пронашла Бога. Више нисам хтела, ни смела да грешим.
Уследили су разговори са свештеницима храма Св. Александра Невског у Београду, предавања, мисионарска школа, што ми је помогло да се духовно уздигнем, препородим, исповешћу и покајањем да променим дотадашњи начин живота. Црква је за мене заиста постала Нојева барка спасења и без ње више нисам могла. У срцу сам осећала неизмерну захвалност њеним слугама уз чију помоћ сам се отргла од пакла. Жарко сам желела да се некако одужим, па се трудим да својим примером, (причом) многим пријатељима дам подстрека да се врате својим коренима, православљу, Цркви и богоугодном начину живота.
Човек је виши од звезда
Давно прочитана реченица владике Николаја Велимировића: "По хришћанском учењу човек је виши од звезда", тек тада ми је постала јасна, јер сам својим животом истински спознала шта то заправо значи.
О, вољени Христе Боже како Те раније нисам знала?! Колико бих патње и мука, понижења и лутања избегла! Али, опет сам Ти неизмерно захвална кад помислим да је могао проћи цео живот, а да Те не упознам, живеци недостојно у греху и злу.
- “ Ко није са Мном, против мене је “...
- “ Ко са Мном не сабира, расипа ”...
- “ Ја сам Пут, Истина и Живот “...
- “ Ја сам благ и човекољубив “...
Боже драги! Како су ове речи истините! Какви смо ми то хришћани кад не познајемо свога Учитеља? Нико ми није причао о Њему јер Га нико не зна. Пламена љубав према Богу, истини, добру, захватила је цело моје биће. Опијена том љубављу, нисам могла по сву ноћ да спавам... Писала сам Му песме...
Почела сам свима да причам о Спаситељу, о спасењу, о Божијој љубави и милосрђу, о циљу живота, о себи каква сам била...
Све сам изгубила! Име, углед, материјална добра... Нисам жалила нимало јер сам знала да губим лажно да бих задобила оно право. И тада, а нарочито сада, чини ми се да сам премало жртвовала у односу на оно што сам добила. У мом покајању Бог ми се смиловао, те сам лако подносила тешкоће и самоћу. Видевши моје покајање поткрепљено делом, већина искренијих пријатеља се окренула Богу, што ми је било посебно мило јер сам осећала кривицу, зато што сам их дотад наводила на зло.
Из истог разлога пишем ову исповест не бих ли показала истину искреним душама које су заведене на пут лажи, да би им се отвориле духовне очи и уши, да виде и чују где је прави пут спасења, где је светлост, и где је истина, не би ли се приклонили вољеном Исусу Христу и себе спасили вечних мука.
Јања Тодоровић
Слава и хвала милости Господњој што ми отвори духовни вид те прогледах и спознах опасне замке ђаволске, које постави нечастиви лаковерним и духовно непросвећеним људима, преко познавања тајни звездане магије астролошке! И Цркви Христовој која ме преко слугу својих на време заустави да не погубим душу своју и душе оних који вероваху моме "гатању по звездама".
Ове редове пишем из два разлога: први је - потреба да својом исповешћу помогнем заведеним душама које раде посао астролога, и онима који траже њихове услуге, јер обе стране чине велики грех. А људе који знају ком господару служе, и то чине свесно, жалим као духовно мртве, иако телесно живе. Мада, за све, па и за њих наде увек има, јер, никад није касно покајати се и - преобразити!
Други разлог је - искупљење! Како сам и сама била несвесни демонски слуга и учитељ многима који су за мном у незнању пошли путем пропасти, осећам одговорност да им укажем да су духовне стазе и учења која нам се нуде у многобројним облицима са Истока и Запада, сва лажна, осим Исуса Христа, чији пут и ми треба да следимо.
Грех славољубља
Иако сам рођена у патријархалној православној породици, крштена одмах по рођењу, васпитавана строго, била пример доброг ђака и студента, особе која савесно испуњава своје обавезе, до скора сам презирала и одбацивала оно једино вредно и здраво утемељено у мојој личности, као застарело, у нескладу с Новим Добом, као сметњу еволуцији човековој. Породица је временом заборавила на Бога и Цркву Божју, а обичаје је држала реда ради. Удајом сам ушла у атеизирану средину која за Бога уопште није знала, и све хришћанско и светосавско јој је било страно, чак мрско. Њихов безбожан начин живота ме је болео, јер су оболели морално и духовно, али нисам знала од чега је дошла болест и где је лек против таквог стања. Све око мене је било у ужасном нескладу, неразумевању и не-љубави...
Један грех вуче други. Један пад вуче нови, још дубљи. Фанатична потреба за стицањем знања водила ме са проучавања једне области за другом, једну филозофију живота сам замењивала другом, док се нисам срела са окултизмом који је изгледао као круна свега наученог што човек може да примени у пракси. Иако нисам знала да је то од Бога забрањено и за људе, од почетка сам осећала да ту нешто не ваља. Сви су радили тајно, под псеудонимом, а ја сам одмах желела у јавност, јер, ако је добро као што изгледа, онда треба свима да послужи, размишљала сам.
Популарност је дошла преко ноћи. Још се нисам темељно учврстила у свом новом знању и звању, већ ме је познавао цео град, телефони су звонили даноноћно, новине, радио и телевизија су ми широм отворили своја врата... Поштовање и признање од стране људи дошло је муњевито и без провере тога шта ја то стварно радим и како радим. Настојала сам да трудом и радом оправдам свој успех, али то је у целој причи било споредно. Као да је било довољно што сам дала свој пристанак свету окултизма, да би се свет мени поклонио...
У почетку, слава ми је годила, јер ми је омогућавала да решим многа материјална и професионална питања са лакоћом. Уосталом, то сам и желела: постала сам познато име, неко чије се мишљење уважавало, новинари су ме интервјуисали, питали за став о овом и оном важном питању, догађају, личности, и то све зато што знам тајне недокучиве астрологије.. Већина људи са којима сам долазила у додир веровали су безрезервно астрологији; за цену нису питали иако није била мала; радо су плаћали наручене хороскопе за целу продицу; тражили месечне, кварталне, годишње; усклађивали своје пословне и приватне обавезе са кретањем звезда. Била сам саветник саветницима; адвокати, професори, политичари, судије, уметници, лекари, бизнисмени - углавном су били моји клијенти. Знала сам колико не знам и чудила се како ми траже савет у озбиљним професионалним и дрштвеним питањима. Речено снимају на траке, касније преслушавају, најчешће поступе по упутству.
Убрзо сам избила у сам врх стручњака за ову област. Нисам ни слутила да се налазим на врху леденог брега чије је подножје у паклу. Људи су ми истински веровали, и то ме је обавезивало на велику одговорност. Импоновала им је моја образованост, јер се овим послом углавном баве неуки, и то је била некаква гаранција стручности.
Савет доброг старца
Време ми је полако откривало лаж мог новог положаја, јер сам и сама поред спољашњег сјаја у дубини душе била веома несрећна. Толико да сам желела да умрем, јер све то што радим, цео живот, нема никаквог смисла. И слава, и новац, и знање - ништа не вреде! Моје унутрашње биће несвесно зна да није на правом путу и зато у свему види бесмисао, а који је прави пут - не зна!
Разумела сам људе који су ми долазили, осећали се промашено и празно без обзира што живе у пристојним породицама, што су се остварили у послу, или имају неко велико богатство. Знала сам шта им недостаје, јер то исто и мени је недостајало. Зато јуре од гатара до видовњака, од исцелитеља до екстрасенса, спремни много да плате само да би нашли лек за своју јадну душу, заробљену грехом и лажју. Истински сам их волела и они су то осећали. Кад ми се први пут родила озбиљна сумња у све што радим, тај точак се није више могао зауставити. Осећала сам да Божја истина даје коначне одговоре, а слабости и шупљине окултизма представљају још једну обману у низу свих лажних вредности овога света.
Отишла сам једном приликом на село и комшија, побожан старац, који је чуо шта радим, рече ми: "Дете, окани се ђавољег посла, узеће ти душу!"
Осећала сам се супериорно и свезнајуће пред смиреним старцем од 86 година, па се упустих у широку дискусију да му објасним сву мудрост древног знања које помаже људима, а богобојажљиви старац ми одговори: "Ми дете, овде у село не знамо за то, а опет лепо живимо. Мож' бити да је тако к'о што говориш... Али, ми знамо за Бога истинитога, Христа Спаситеља и веру православну... Него, ваљда су тебе ови некрсти на вакултету томе научили?"
Блага упозорења доброг старца поткрепљена примерима оних који су тешко страдали ако су се бавили било чиме што је ван учења Цркве, нисам узела озбиљно. Кад је рекао да ће се молити за мене, одмахнула сам руком говорећи му да се мане тих празноверица, јер то не помаже...
Канал демонске силе
Радила сам претерано, понекад и по 16 сати дневно да бих испунила све обавезе. Писала многобројне чланке по новинама, учествовала у радио и ТВ - емисијама, водила школу астрологије, са циљем да што више људи уз моју помоћ себи помогне, стекавши право знање и образовање.Велики напор је пратио и велики замор. Више нисам имала мира спољашњег ни унутрашњег. Сад видим како је то лако: заборавиш на Бога и људскост, пустиш се и зачас се нађес у царству таме...
Осетила сам у себи неку чудну моћ! Силу која има власт над људима и они јој се радо потчињавају. Постају зависни од моје приче, разговора, присуства, траже усмерење, помоћ при доношењу одлука, спремни су на све само да их не одбацим. Желе да им будем "учитељица", духовни вођа, што ја одбијам, јер ме то, иапк, плаши. Често су ме сањали и по упутству из сна долазили мени.
Временом сам почела да примећујем да нисам "сама". То присуство "силе" регистровала сам кроз некакав "трубни" глас у тумачењу хороскопа. Искуснији од мене су ми објаснили да сам канал "више силе" која ми помаже и то сматрали великим постигнућем. Гледање у прошлост ишло је лако, будућност такође. Углавном сам давала изненађујуће тачне податке о особама које не знам, од описа карактера личности до догађаја из живота. Кад нисам сигурна концентришем се, и са левог рамена као да чујем глас, унутрашњим слухом, који ми каже шта треба.
И сама сам у сновима добијала упутства шта да радим. Или, шта ће се десити. Предсказања су се углавном испуњавала. Бивала сам запрепашћена особама, местима или ситуацијама које сам видјала месецима раније у сну, а касније на јави. Понекад добијала знање "из виших сфера" и радо причала људима шта ми се дешавало, јер ме забављало да је нешто тако могуће.
И физички сам се променила. Увек сам волела дискретан изглед без украса и шминке, а сада је било супротно. Офарбала сам косу у црвену боју, облачила се упадљивије, понашала се доста агресивно. Неким чудним путевима су ми стизали на поклон прстење, плаштеви, магијски симболи; долазили необични људи, као да нису са овог света, чули су за мене, да ме упознају, да се удружимо и сарађујемо, и слично.
Једна другарица ми рече: "Личис на модерну вештицу!" Ова реченица ме уплашила јер нисам примећивала да се мењам. Уосталом, нисам веровала да постоје вештице и ђаволи, мислила сам да је то само метафора. А у "бога" сам веровала, мада сасвим нејасно. Нисам познавала Бога Истинитога и Јединога и нисам испуњавала Његове заповести. Тек касније сам открила да је највећи успех сатане да нас убеди да он не постоји. Тад смо у његовој власти без отпора.
Демонске слуге
Откриће да већина астролога не верује у Бога за мене је било право изненадјење! Затим откривам, да се служе лажима, да су похлепни на новац, плаћају високе суме да се домогну медија, да се рекламирају; сматрала сам да квалитет рада сам себе рекламира и никад нисам ни динара улозила у ту сврху. Преваром људима отимају паре, живе неморално одајући се коцки, дроги, алкохолу, док су прељубе и блуд природан начин живота. Сујетни, зли, духовно поремећени људи! Кога ће они да излече кад су сами болесни? Боже драги, јесам ли и ја као они?!
Сада, док ово пишем, стидим се пред собом, каква сам била и каквим сам бесмислицама веровала као да су некакве узвишене истине. И још томе подучавала друге људе! Каква демонска гордост! Смртоносна храна сујетном егу, који се наситио и преситио лажи, па је к'о мехур од сапунице пукао кад више није имао куд.
После једне ТВ-емисије у којој сам била гост са још неколико ђаволових следбеника, згрозила сам се над лажима и преварама које се, уз сарадњу уредника и телевизијских трикова, сервирају јадном народу као последње истине, само да би се зарадило што више новца. Нас представљају као некакве свеце, иако се на лицу сваког чита ко је и шта је. Постајало ми је јасно: "Ово што радим је велико зло! И ја добровољно учествујем у свему, предњачим у том вестичјем скупу".
Тада сам одлучила да се више не појављујем у јавности. Да не учествујем у тој масовној превари и пљачки, масовној хипнози духовно ојађених и слепих и глувих, који плаћају по сто марака за три минута страха, јер их најчешће тобожњи видовњаци шокирају страховитом будућношћу или неком ужасном црном магијом да би оправдали своју цену и рад. На свим скуповима и семинарима почела сам да уочавам да сам упала у друштво прљавих, покварених, нечистих незналица и варалица, вештица и демона. Често сам примећивала да физички личе на своје узоре. И буквално их видела у том страшном обличју каквим нам се на сликама приказују адски светови.
Све религије, све храмове, гуруе и учитеље признају, само не Исуса Христа, Цркву Божију, Пресвету Богородицу и свештенике Христове! Сва литература света је пожељна за читање осим свештених књига Свете Православне Цркве Христове! Ја сам поштовала своју духовну традицију у истој мери колико и друга учења, јер ми се чинило да је тако исправно. У срцу сам осећала велику разлику кад се молим Господу Исусу Христу или понављам мантру Кришни и Шиви. Од првог ми је долазила радост и мир, од другог хладноћа и равнодушност.
Господе, спаси ме
Господе, где сам то и шта радим?! Откуда ја у овом вилењачком колу?! Као да се налазим у страшном кошмарном сну. Како да се пробудим? И где је излаз из овог лавиринта? Свезнајући Боже, само Ти знаш и само ми Ти можеш помоћи!
Дотадашњи рад ме је обавезивао и нисам могла тако лако да се повучем, иако сам то желела највише на свету. Увидела сам сав бесмисао њихове и моје приче. Кажем, молите се Богу, Он ће вам помоћи, идите у цркву, разговарајте са свештеницима... Сада сам имала јасну свест да је ово њихов посао, а не мој. Видим, више верују мени, или сваком приученом гатару и врачару него Богу Свемогућем... Ужас! Шта направих! Боже, опрости ми! Спаси ме и помилуј, грешну... Осетила сам да сам заиста грешна, да сам крива, осетила сам истински страх пред Божијом казном.
Мој душевни немир постајао је све низдрживији. Терет одговорности је постао неподношљив јер сам схватила да сам грешила. Они нетачни одговори који су се сматрали нормалним у сваком послу почели су да ми оптерећују савест. Ја лажем! И за лаж узимам новац. Каква је то истина ако није стопостотна истина? Ако је пола лаж, онда је лаж! Онда није од Бога!
Свог "духовног водича" који ми је био помагач, кога сам сматрала анђелом, добрим духом, више нисам могла да "отпустим". Јасно сам осећала његово присуство како ме гони да чиним и говорим супротно од оног што желим. Понекад сам чула "унутрашње гласове". Ум ми је био страшно растрзан.
Видела сам да моћ коју ти сатана даје не може да се користи без манипулације људима, и само у егоистичне сврхе. И кад покушам да чиним супротно то некако не иде једно са другим. Људи траже да њима манипулишеш, нуде се јер су изгубљени, духовно дезоријентисани, а та празнина се мора неким садржајем попунити.
Мој телефон је био јаван. Звонио је даноноћно. Сачекивали су ме испред зграде, молили преко пријатеља да их примим, нудили двоструке и троструке цене само да дођу код мене. Нигде се нисам могла склонити. Осећала сам се као у клопци. Себе сам доживљавала као роба астрологије. Иако сам хтела да је заборавим и одбацим, увидела сам да то неће ићи лако, јер ми људи и породица то не дају. Сматрају ме лудом што у време најжешће кризе одбацујем сигуран извор прихода.
Лажни пророк
Приметила сам једну невероватну ствар. Новац, којег је било много, као да је проклет. Ништа добро с њим није могло да се уради. Губио се, топио, улагао у промашене послове, једном речју - доносио зло. А данас, кад га немам, са мало постигнем много више. Почео ми се гадити. Зарађујем га гатањем! Вештица! Нека што пре оде од мене. Боље ми је да гладујем, или да просим, него да га на овакав начин зарађујем! Ово је непоштен начин, свеједно што људи то оправдавају "продавањем знања и вестине".
Лажна наука! Лажни учитељи! Лажни пророци! Сатанине слуге! И ја једна од њих! Ова спознаја ме поразила. У то време сам се осећала ништавно и бедно, без самопоштовања или било каквог самооправдања. Није било потребно да ме ико осуди јер сам саму себе највише осуђивала.
Окултно знање астролошке науке показа се плитким, празним, досадним. Шаблон који се вечно понавља, без дубине, без раста у сазнавању, без могућности да човек добије стварне одговоре на своја питања. За креативно биће некреативна астрологија се показала заглупљујућа, а језик којим се служи - ограничавајући. Отвори ти очи за један угао разумевања човека, али зато затвори других десет.
Сваки искрени астролог после неког времена мора признати да вара: себе и друге! Само је питање колико ће дуго истрајавати на обмани и самообмани. Колико дуго ће добровољно остати у сатанској власти. Кад каже “не” сатани, истински се све око њега почне мењати. Људи, живот, па и сама "судбина" која га дотад прати као нека зла коб.
Ја сам све то себи признала и била спремна и другима да признам. Али - то није ишло нимало лако. Нико није хтео да чује, а камоли да прихвати моје објашњење свега што се дешавало са мном и што се дешава и њима. Из породице су чак стизале претње истеривањем из куће ако престанем да радим.
У то време је, милошћу Божијом, Свето Писмо поново дошло у моје руке. Раније сам га читала, у кући имала три Библије, али у време бављења астрологијом као да сам заборавила да уопште постоји. На Цркву исто тако. Сад се питам - како је то уопште било могуће? То се у хришћанству зове прелест. Зар је моћ прелести тако велика? Зар је тако велика моћ илузија овога света и опчињености његовим пролазним лепотама и вредностима да сам заборавила на Бога, Божији закон, Божију љубав?!
Као да ме је Сунце обасјало! Као да сам срела најприснијег, најбољег Пријатеља! Као да сам допловила у луку са олујне пучине!
Схватих да сам учинила велики грех и да морам платити цену која се тражи. Била сам спремна на сваку жртву, одрицање, покајање, чак и на смрт - само да поново заслужим опроштај од Бога. Нико, и ништа више на свету ми није било важно до тога. До Бога.
Отворим Свето Писмо и прочитам: "Не обраћајте се гатарама и врачарама, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова" (Левит. 19,31., 20,6).
Видим да је "гатање по звездама" забрањено и да се оно остварује силом демонском и по нашаптавању демона. Један светитељ рече да је боље и умрети него се обраћати за помоћ демонским слугама, те да они који траже помоћ од гатара и врачара себе лишавају помоћи Божијег Промисла. Све што се у мом животу до тада дешавало, и начин на који се дешавало, постало ми је јасно. У светлости Речи Божије био је осветљен цео мој живот са свим његовим заблудама и мраковима. Разумела сам извор зла коме сам робовала, и разлоге за чињење зла, али и начине превазилажења.
Дакле, и ја сам "лажни пророк" кога ће Бог истерати изван зидова Јерусалима! Служим сатани! Ђаволове слуге су ми пријатељи! Убијам своју душу и душе оних који ми долазе по хороскоп... Убијам своје дете, јер ће и оно плаћати мој грех...
Спасење кроз Цркву
Црква! Ево мог Спасења! Мирис тамјана, иконе светитеља, мир, тишина... Осећала сам присуство Божије у Његовом светом храму и осећала истински живот. Повратио ми се мир. Тада ништа на свету нисам желела до цркву и службу Божију. Глас свештеника на литургији и молитве које је изговарао и којима је обујмљивао свет, биле су истински мелем за моју напаћену душу. Била сам гладна хране коју сам тамо добијала. И желела је што више... Загледана у благи Лик Спаситеља рода људског молила сам Га даноноћно са сузама и покајањем да ме ослободи свеза ђаволских.
Колико је било лако ући у друштво демонизираних, толико је било тешко повући се. Не пуштају те, улагују ти се, или ти прете. Не могу преко ноћи избрисати из свести људи навику коју су стекли према мени знајући ме у одређеној улози, па ни из сопствене свести навику да размишљам, реагујем на одређени начин. Моја прошлост ме држи заробљеном. Што сам сејала сада жањем: ко сеје лаж, жање муку. Тако је било и са мном.
Молила сам се Богу и по цео дан да развеже окове греха, да буде милостив мени грешној, и пошто је Он Свемогући, наћи ће начина да ме избави, а ја прихватам сваки начин, па макар то била и болест, несрећа, губитак свега што имам. И управо то ми се и десило. Губитак свега што сам градила посредством астрологије, био је Божији одговор на моје молитве.
Гордој особи, каква сам била, није било једноставно да призна крах, промашај, превару, незнање нарочито, јер сам у прелест упала и због незнања. Морала сам да се понизим, да се покајем, да из срца ишчупам све што сам до тада улагала у себе, једном речју - да умрем, да бих се поново родила.
Као дављеник за сламку држала сам се Светог Писма. То је била једина књига коју сам читала, и први пут ми ни једна друга није била потребна. Свака реч ме је окрепљивала и јачала у вери да ћу победити зло. Оживела сам изнутра, осетила радост, тиху и смирену и коначно пронашла оно за чим сам одувек трагала, циљ и смисао живота. Пронашла Бога. Више нисам хтела, ни смела да грешим.
Уследили су разговори са свештеницима храма Св. Александра Невског у Београду, предавања, мисионарска школа, што ми је помогло да се духовно уздигнем, препородим, исповешћу и покајањем да променим дотадашњи начин живота. Црква је за мене заиста постала Нојева барка спасења и без ње више нисам могла. У срцу сам осећала неизмерну захвалност њеним слугама уз чију помоћ сам се отргла од пакла. Жарко сам желела да се некако одужим, па се трудим да својим примером, (причом) многим пријатељима дам подстрека да се врате својим коренима, православљу, Цркви и богоугодном начину живота.
Човек је виши од звезда
Давно прочитана реченица владике Николаја Велимировића: "По хришћанском учењу човек је виши од звезда", тек тада ми је постала јасна, јер сам својим животом истински спознала шта то заправо значи.
О, вољени Христе Боже како Те раније нисам знала?! Колико бих патње и мука, понижења и лутања избегла! Али, опет сам Ти неизмерно захвална кад помислим да је могао проћи цео живот, а да Те не упознам, живеци недостојно у греху и злу.
- “ Ко није са Мном, против мене је “...
- “ Ко са Мном не сабира, расипа ”...
- “ Ја сам Пут, Истина и Живот “...
- “ Ја сам благ и човекољубив “...
Боже драги! Како су ове речи истините! Какви смо ми то хришћани кад не познајемо свога Учитеља? Нико ми није причао о Њему јер Га нико не зна. Пламена љубав према Богу, истини, добру, захватила је цело моје биће. Опијена том љубављу, нисам могла по сву ноћ да спавам... Писала сам Му песме...
Почела сам свима да причам о Спаситељу, о спасењу, о Божијој љубави и милосрђу, о циљу живота, о себи каква сам била...
Све сам изгубила! Име, углед, материјална добра... Нисам жалила нимало јер сам знала да губим лажно да бих задобила оно право. И тада, а нарочито сада, чини ми се да сам премало жртвовала у односу на оно што сам добила. У мом покајању Бог ми се смиловао, те сам лако подносила тешкоће и самоћу. Видевши моје покајање поткрепљено делом, већина искренијих пријатеља се окренула Богу, што ми је било посебно мило јер сам осећала кривицу, зато што сам их дотад наводила на зло.
Из истог разлога пишем ову исповест не бих ли показала истину искреним душама које су заведене на пут лажи, да би им се отвориле духовне очи и уши, да виде и чују где је прави пут спасења, где је светлост, и где је истина, не би ли се приклонили вољеном Исусу Христу и себе спасили вечних мука.
Јања Тодоровић
АКАТИСТ БОГОЈАВЉЕЊУ ГОСПОДЊЕМ
АКАТИСТ БОГОЈАВЉЕЊУ ГОСПОДЊЕМ
празнује се 06. (19.) јануара
Кондак 1.
Изабрани Војводо, Царе неба и земље, видевши како
Тебе, Просветитеља нашег, слуга на Јордану крштава, небеса се уплашише и сва
земља задрхта. А ми недостојни захвално Ти кличемо: грешницима и цариницима си
се јавио, да водом опереш грехе људске:
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Икос 1.
Похитајте данас ангелске силе да видите Владику
Христа који на реку Јордан долази да Адамов грех очисти и видевши толику Божију
тајну, са страхом прославите Његово велико снисхођење, како Бог човек постаде и
онај који нема греха као Јагње Божије дође да грехе целога света узме. Стога,
прослављајући божанствено јављање Христово, кличите Му као у Витлејему овакве
хвале:
Слава Теби, Сине Божији, који си од Оца са небеса
у овај свет дошао!
Слава Теби, Превишњи Боже, који си се и до
обличја слуге спустио!
Слава Теби, Спаситељу света, који као човек идеш
да од Јована крштен будеш!
Слава Теби, Просветитељу твари, јер си као Нови
Адам грехе палог Адама на себи понео!
Слава Теби, Беспочетна Светлости, јер си
благоволео да на Јордану великом зором просвећења целом свету засијаш!
Слава Теби, Сунце Правде, који си желео да
светлоносно јутро благодати у Своме Богојављењу људима дарујеш!
Слава Теби, који си дошао да свет од старе
преваре опереш!
Слава Теби, који си нам велику тајну побожности
показао!
Слава Теби, који си нам многим водама велика
чудеса учинио!
Слава Теби, јер си небеса и сву земљу светлошћу
разума просветио!
Слава Теби, јер си мисленог фараона у струјама
Јорданским потопио!
Слава Теби, јер си у води крштења нове људе у
вечни живот привео!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 2.
Видевши духом, Христе, Твој долазак у свет,
Божанствени Претеча дође из пустиње на Јордан, радосно узвикујући људима:
"Приближило се и јавило спасење наше, покајте се и водом очистите и
похитајте Му у сретање да, чистим мислима просвећени, чистом душом и неупрљаним
устима радосно кличете: Алилуја!"
Икос 2.
Разум небески у себи објављујући, светиљка
Светлости, велики Претеча узвикну људима: "Очистите се, јер ево долази
Христос, избављајући свет од пропадљивости, да разреши од осуде првоствореног
Адама. Нека се обрадује пустиња Јорданска и нека процвета као крин, а цела
земља нека се сада радује као што је проречено. Припремите пут Господњи,
поравните стазе Бога нашега, сви Му са весељем ускликните овако:
Слава Теби, неописива светлости, коју светиљка
свету објави!
Слава Теби, Недокучива Речи, који си гласом
Својим себе Претечи предсказао!
Слава Теби, очишћујући огњу, чијим се дејством
свака нечистоћа уништава!
Слава Теби, Благодатни Изворе, којим се природа
сваког човека освећује!
Слава Теби, Творче неба и земље, јер си хтео да
од слуге крштен будеш!
Слава Теби, Сине Јединородни, јер си изабрао да
се на Јордану јавиш!
Слава Теби, Царе Правде, јер се Претеча бојао да
Ти ремена на обући одреши!
Слава теби, Владико твари, јер се у крштењу Твоме
цео род људски кроз Тебе обрадова!
Слава Теби, Боже Превечни, јер Твоје Јављање
просвећује и уразумљује децу!
Слава Теби, Светлости свету, јер Твој долазак
просветљује и умудрује слепе!
Слава Теби, јер је у Теби Извор живота!
Слава Теби, јер у светлости Твојој видимо
светлост! Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану крстио и сав свет
просветио, слава Теби!
Кондак 3.
Разумевши силу божанства Твога, Христе, и када са
страхом виде да си на Јордан дошао, Претеча се у души обрадова и задрхта,
рекавши људима: "Он - избавља свет од пропадљивости. Он - нас од несреће
ослобађа. Он - уместо слугу нас синовима Божијим чини. Он - место таме људе
водом Божанственог Крштења просвећује. Гле - Јагње Божије које узима на се
грехе света!" Изашавши Му у сусрет, кличемо: Алилуја!
Икос 3.
Имајући богато милосрђе, дошао си, Исусе,
грешницима и цариницима на реку Јордан, не трпећи да гледаш од ђавола мучени
род људски, него си дошао да паломе Адаму опет кажеш: "Где си? Не скривај
се од мене. Јер хоћу да те видим, иако си наг и убог и стога постадох сличан
теби, да се не посрамиш." Тога ради, објављујемо велико снисхођење Твоје,
кличући овако:
Слава Теби, Пастиру Добри, који си хтео да
заблуделу овцу потражиш!
Слава Теби, Сине Јединородни, који си дошао да је
на раменима понесеш!
Слава Теби, Милости Неизмерна, који си доле палим
људима сишао!
Слава Теби, Љубави Неописива, који си очајне људе
опет горе подигао!
Слава Теби, који си ослабеле руке сиротих
укрепио!
Слава Теби, који си раслабљена колена убогих
исцелио!
Слава Теби, који си жедну пустињу као Ливан
развеселио!
Слава Теби, који си учинио да Јорданска пустиња
као Кармил плодна буде!
Слава Теби, Милостиви, који жижак тињајући нећеш
угасити!
Слава Теби, Дуготрпељиви, јер трску стучену нећеш
преломити!
Слава Теби, који си зажелео да одбаченог Адама
призовеш!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 4.
Буром сумњалачких помисли би испуњен Претеча,
када Ти, Христе Царе, као човек на реку дође и хтеде да крштење од њега, слуге,
примиш, говорећи: "Пружи руку своју и додирни главу моју и одбаци сав
страх, испуњавајући шта је заповеђено." Задрхта тада Претеча и узвикну:
"Зашто си слуги дошао, не имајући нечистоте, Господе? Што ми заповедаш оно
што мене превазилази? Никако не могу избројати звезде на висинама небеским,
нити земљу икада измерих. Како да крстим Онога који руком држи творевину? Како
да светиљка просветли Светлост? Како да слуга положи руку на Владику? Ти треба
мене да крстиш, да Ти кличем: Алилуја!"
Икос 4.
Чувши узвишеност смирених Претечиних речи и
видевши страх његов, Човекољубац Господ му рече: "Добро је, Јоване што
страх преда мном имаш, али ипак остави сада и одбаци бојазан своју, јер треба
да ми послужиш, јер нам тако треба испунити сваку правду, да се кроз мене
људски греси очисте." Пазећи на ове Твоје човекољубиве речи, са љубављу Ти
кличемо:
Слава Теби, Христе, Светлости истинита, јер се у
Теби милост и истина сретоше!
Слава Теби, Царе правде, јер се у теби правда и
мир целиваше!
Слава Теби, Преслатки Исусе, јер истина Твоја у
Витлејему са земље засија!
Слава Теби, Најмилостивији Спасе, јер Твоја
правда на Јордану са неба приниче!
Слава Теби, Очишћење наше, јер нас водом крштења
бељима од снега чиниш!
Слава Теби, Просвећење наше, јер струјама
благодати у нама чисто срце градиш!
Слава Теби, који си силаском небеса преклонио и
који си хтео да Своју главу под руку Претечину савијеш!
Слава Теби, који водама покриваш висине Своје,
који си благоволео да се у водама Јорданским погрузиш!
Слава Теби, Господе сила, кога се сви боје и
дрхте, који си заповедио Претечи да велики страх одбаци!
Слава Теби, Оче милосрђа, у кога је милост
безмерна и неизбројива, који си изволео да милошђу Својом грехе света покријеш!
Слава Теби, који си се од Дјеве родио, Спаситељу
наш, посети нас неизрецивим снисхођењем Својим!
Слава Теби, Христе Боже наш, који си се целоме
свету јавио, освети нас божанственим јављањем Својим!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 5.
Богом послата Реко благодати, Господе, Ти си у
воде узишао, да водама људски грех опереш: страшно беше видети Творца неба и
земље обнаженог у реци како од слуге крштење прима. Ангелске силе се задивише,
а река Јордан се поврати, не могавши да трпи огањ који воде њене спаљује, јер
јој беше необично да Чистога умива и Безгрешног пере. Стога, весели се реко
Јордане, и нека се радују извори и језера и бездани и мора, јер данас се освети
природа воде, ослободивши се кнеза таме који се тамо скривао и сва творевина
нека, веселећи се, са нама поје: Алилуја!
Икос 5.
Видевши Тебе, Владику творевине, погруженог у
води, да би грехе целог света потопио и обнаженог да би Адамову наготу поново у
одећу славе обукао, божанствени Јован уздрхта у срцу и Теби, Јагњету Божијем,
које грехе света чисти, узвикну: "Не смем додирнути главу Твоју, Владико,
Ти сам мене освети и просвети, јер Ти си Живот и Светлост и Мир свету."
Ипак, по речи Твојој, са страхом положи десницу своју на божанску главу Твоју
и, крстивши Тебе, Безгрешног, радосно овако узвикну:
Слава Теби, Јагње Божије, који си дошао да грехе
целога света на себе узмеш!
Слава Теби, Спасе Милосрдни, који си хтео да
грехе свих људи у водама јорданским потопиш!
Слава Теби, који си нас од нечистоте греховне
очистио!
Слава Теби, који си Адамов преступ опростио!
Слава Теби, који си Својим Богојављењем на земљи
све људе обрадовао!
Слава Теби, који си Својим Крштењем на Јордану
цео свет просветио!
Слава Теби, јер си нас ради до обличја слуге
осиромашио!
Слава Теби, јер си Својим сиромаштвом нас
обогатио!
Слава Теби, који си владавину врага Својим
смирењем потпуно срушио!
Слава Теби, који си Својим Крштењем очевидно
почео да Царство Божије на земљи градиш!
Слава Теби, који си палим људима пут Спасења на
Јордану показао!
Слава Теби, који си Светлошћу Богопознања верним
људима тамо засијао!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 6.
Дивни Проповедник и Претеча Јован много говораше
људима који дођоше, да би Ти припремио пут, Господе, но ипак заћута када Ти на
Јордан дође, јер му Ти сам рече: "Не кажем ти: реци ми оно што говориш
безаконицима и учиш грешнике, него ме само крсти ћутећи". Јер, не
доликоваше људском гласу да се оглашава пред дошавшом Речју Божијом и док се толика
тајна извршавала, када Ангели Божији са страхом стајаху и сва твар уздрхта.
Стога и ми у дубоком ћутању и са великим страхопоштовањем у срцу кличемо:
Алилуја!
Икос 6.
Засија на Јордану велико просвећење целоме свету
и страшна тајна када Ти, Владико Христе, крстивши се од Јована, одмах изађе из
воде, "узводећи свет са собом". И гле, Теби се отворише небеса, која
Адам некада затвори за себе и за оне који од њега постадоше, да се кроз Тебе
препорођени људи поново узнесу у рајске обитељи, да Ти тамо радосно кличу:
Слава Теби, Царе света, који си преграду вражију
разрушио!
Слава Теби, Податељу милости, који си
непослушањем затворени рај опет отворио!
Слава Теби, јер си на Јордану показао да је небо,
због греха закључано, поново отворено!
Слава Теби, који си обећао да ћеш од сада
показати Ангеле како узлазе и силазе!
Слава Теби, јер си силаском Својим небеса до
земље савио!
Слава Теби, јер си Крштењем Својим земљу до неба
уздигао!
Слава Теби, јер си откровењем небеса неизрециве
тајне Божије целом свету открио!
Слава Теби, јер си јављањем горњег света
Најсветији благослов Божији свим вернима предао!
Слава Теби, који си небо у време Илије закључао,
немој нам закључати врата милосрђа Свога!
Слава Теби, који си небеса на Јордану отворио,
отвори нам врата Божанске Ложнице Своје!
Слава Теби, који си нам при Крштењу Своме бездан
човекољубља показао, изведи из бездана земаљских све оне који су до вражијег
очајања дошли!
Слава Теби, који си успињање до трећег неба
изабранима Твојим устројио, узнеси у небеске обитељи и нас, који смо у дубине
греха пали!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 7.
Хотећи да спасе свет који је од греха пропадао,
Човекољубац Господ објави велику тајну Свог Тројичног Богојављења и као што се
при настанку света Дух Божији као Податељ живота дизаше над водом, тако и при
Крштењу Твоме, Господе, када си благоволео да на реци Јордану обновиш и
просветиш пропали род људски и сву творевину која је са њим уздисала, Тај исти
Свети Дух опет сиђе са отвореног неба у виду голуба и оста на Теби, Господе,
као на новом Адаму, да пребива од сада у новим људима препорођеним у бањи
крштења, да тако обучени у силу са висине почну ходити обновљеног духа, појући
Богу: Алилуја!
Икос 7.
Нову си твар показао, Владико твари, у Свом
спасоносном крштењу од Јована, јер као што си у време Ноја потопио грехе првога
света, тако си и у водама Јорданским поново потопио грехе целога света,
обнављајући земнородне огњем, Духом и водом, извршавајући чудесан препород и
дивно обнављање. Јер, Духом - новима чиниш душе, водом - освећујеш тело,
изграђујући човека, и тако водом којој садејствује Дух тајанствено градиш
многочадну Цркву, да увек Теби овако кличемо:
Слава Теби, Саздатељу твари, који си небеса
преклонио и на Јордан се спустио!
Слава Теби, Спаситељу света, који си небо отворио
и нама Божанског Духа објавио!
Слава Теби, Сведобри, јер ће нас Твој Дух Благи
управити на земљу праву!
Слава Теби, Премилосрдни, јер ће нас тај Дух од
сваке нечистоте очистити!
Слава Теби, јер си од греха остарелу природу нашу
водом и Духом обновио!
Слава Теби, који си нам огњем Божанства у водама
Јорданским пресветло просвећење даровао!
Слава Теби, Христе јер Својим Светим Духом све
божанствене силе за живот и побожност вернима на крштењу предајеш!
Слава Теби, Исусе, јер си нас силаском Светога
Духа учесницима Своје божанске природе учинио!
Слава Теби, јер си Духом Премудрости и Разума који
се на Тебе спустио чисто богопознање људима открио!
Слава Теби, јер си силаском на Тебе Духа Божијег
дух мудрости и силе, знања и побожности, дух страха Божијег на нас излио!
Слава Теби, јер си јорданском водом змијину главу
спалио!
Слава Теби, јер си јављањем Духа Божијег у виду
голуба нас кротости и девственој чистоти голуба призвао!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 8.
Чудесно и дивно беше јављање Свете Тројице на
Јордану: прво се Син Љубљени јави у телу, крштаван од слуге, затим Дух Свети
сиђе у виду голуба, а потом Најбожанственији Отац проговори са небеса,
сведочећи: "Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи". О, велике
и преславне тајне: "Загрме са небеса Господ и Вишњи даде глас Свој",
да се изврши пророштво праоца Давида: "Глас Господњи над водама, Бог Славе
загрме, Господ на водама многим. Глас Господњи је у сили, Глас Господњи је у
велелепности." Тога ради, и ми недостојним устима из дубине душе Теби
кличемо: Алилуја!
Икос 8.
Сав си међу вишњима, Исусе, увек са Оцем на
небесима седећи, али ни од доњих се не одвајаш. Рођен у телу од Чисте Дјеве у
Витлејему, сада се на Јордану целом свету јављаш, да оне који у тами и сени
смртној седе светлошћу Богојављења просветлиш. Стога, просветивши се светлошћу
Тројичног Откровења, кличемо Теби, Богу који се на земљи јавио, виђен био и
свет просветио:
Слава Теби, Сине Божији, коме се вишњи са Оцем и
Духом клањају!
Слава Теби, Сине Очев, кога од доњих Претеча
прославља!
Слава Теби, који са десне стране Оца седиш,
Очевим гласом са неба проповедани!
Слава Теби, који си се нас ради оваплотио, који
си од Њега Љубљеним Сином пред целим светом назван био!
Слава Теби, који си се у водама јорданским јавио
и незалазну светлост Тројице у крштењу Своме показао!
Слава Теби, који си дланом слуге крштен, Ти си
бањом новог живота и нас, слуге, синовима Божијим учинио!
Слава Теби, Изворе живота и бесмртности, који си
нас поновним рођењем водом и Духом у првобитну рајску благородност привео!
Слава Теби, Творче неба и земље, који си дошао да
огњеним крштењем ново небо и земљу правде Своје устројиш!
Слава Теби, Источе истока, који си оне који у
тами и сени спавају Крштењем Својим просветлио!
Слава Теби, Светлости од Светлости, који си несагледиву
Светлост Духа Свога у душама нашим засијао!
Слава Теби, Беспочетни Царе, који си чистим
водама Свога Крштења прародитељски грех потпуно опрао!
Слава Теби, Владико твари, који си жедне људе
водом вечног живота изобилно напојио!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 9.
Сва природа Ангелска зачуди се великој тајни
Твога Богојављења, Христе: јер, Ти Адама пропалог од греха јорданским водама
обнови и главе невидљивих змија које су се тамо угнездиле Својим Крштењем
уништи. Тако си "открио дно дубина бездана сатанског", да нас од
његових "дубоких вода" избавиш и почнеш да градиш Царство Своје, које
није од овога света, о којем пророк Давид предсказа, говорећи: "Царство је
Твоје - царство свих векова и Владичанство је Твоје у сваком нараштају и
нараштају". Њега прослављајући, и ми Ти са небеским војскама кличемо:
Алилуја!
Икос 9.
Божанствени говорник и Ангел Божији, од Малахије
предсказани, Велики Претеча, једини се од људи удостоји, Господе, да у Твоме
Крштењу долазак Духа види и чује Очев глас са неба који сведочаше да си Син
Божији, да би целоме свету био први проповедник Богојављења Свете Тројице. А
сутрадан посведочи људима, говорећи: "Видео сам Духа где силази као голуб
са неба и остаде на Њему... И ја сам видео и засведочио да је Он Син
Божији." Сећајући се овог од Бога откривеног сведочанства, прослављамо
Твоје Богојављење, Христе, појући Ти овако:
Слава Теби, Боже Превечни, који си јављањем
Светога Духа посведочен са небеса!
Слава Теби, Непорочно Јагње, јер си гласом
Претече на земљи проповедан!
Слава Теби, Највећа Снаго, јер си отвореним
небеским вратима над Јорданом нама затворени рај отворио!
Слава Теби, Милости Превечна, који си Крштењем
Својим нови свет из вода јорданских људима показао!
Слава Теби, Царе света, који си мир и спасење на
земљи објавио!
Слава Теби, Сунце Правде, који си светлост правде
Своје у душама нашим засијао!
Слава Теби, који си у Свом Богојављењу Духа
Светога објавио, нека чистим духом у Твоју Небеску Ложницу уђемо!
Слава Теби, који си нам Свог небеског Оца у
Крштењу показао, нека сви ми који истински у Њега верујемо синови Божији
постанемо!
Слава Теби, јер си од греха потамнелу природу
нашу у Духу и огњу преславно просветлио!
Слава Теби, јер си од страсти пропалу слабост
нашу водом и Духом просветлио и очистио!
Слава Теби, Боже, који си се у телу јавио и цео
свет у водама јорданским обновио!
Слава Теби, који си на себе грехе света узео и
прародитељски грех у води Крштења потопио!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 10.
Желећи да палу и осиротелу природу нашу спасеш,
Ти си, Христе Спасе, на реку Јордан грешницима и цариницима дошао и Крштење од
Јована примио, пошто се крстише сви људи, да на себе узмеш све њихове грехе
тамо у води погружене, као Јагње Божије и да од сада спреман вољно на заклање
похиташ и искупиш све грехе света драгоценом Својом Крвљу. Тога ради, Ти си се
у водама јорданским погрузио, да тамо као погребен будеш, припремајући себе за
крштење смрћу, о којем си рекао, идући на страдање: "Али се мени ваља крстити
крштењем и како ми је тешко док се то не изврши." Тога ради, захвално Ти
кличемо: Алилуја!
Икос 10.
Превечни Царе, Христе Исусе! Ти си на Јордан
дошао да себе целоме свету објавиш, да осуду првосазданог Адама разрешиш као
Свемилостиви Судија, који једини срца свих испитује и да људима нови живот даш.
Стога, узевши лопату у руку Своју, светско си гумно премудро очистио,
одвајајући као Пастир овце од јаради. Удостој и нас, који смо у име Пресвете
Тројице крштени, да удео спасених са десне стране више од свега у овом животу
тражимо, да Ти угодно буде наше клицање:
Слава Теби, Архијереју, који си небеса прошао и
Крштењем Својим сву земљу онебесио!
Слава Теби, Велики Пастиру оваца, који си стаду
Своме на Јордан дошао!
Слава Теби, који си земљу на водама основао и сву
земљу нашу на водама јорданским благодаћу Духа обновио!
Слава Теби, који си над водама друго небо утврдио
и водама крштења Своју Цркву новим небом учинио!
Слава Теби, Источниче живота нашег, који си жедне
људе Своје на изворе спасења призвао!
Слава Теби, Проповедниче вечне правде, који си
духовну жеђ нашу без новца и сребра утолио!
Слава Теби, богати у милости, јер си нас због
превелике љубави заволео!
Слава Теби, јер си нас, мртве од греха, водом
крштења оживотворио!
Слава Теби, који си водама јорданским прекривен
био, да се и ми крштењем у смрт и васкрсење са Тобом погрузимо!
Слава Теби, који си се водама јорданским као
ризом оденуо, да се и ми у светле ризе правде и чистоте кроз Тебе обучемо!
Слава Теби, који си преграду вражију Телом Својим
разрушио да и нас, који смо далеко на мору, себи приближиш!
Слава Теби, који си Своје људе у једном Телу
Своме измирио да и нас, странце и дошљаке у једину Цркву Божију изградиш!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 11.
Нека сва творевина поје нову песму Теби, Христе,
који си се од Дјеве родио и данас на Јордану крстио, нека се сви људи духовно
радују, прослављајући светли празник просвећења нашег и нека са божанственим
Григоријем узвикују, говорећи: "Време је препорода -препородимо се са
висине, дошао је дан поновног стварања - обуцимо се у Новог Адама, празник је
просвећења - просветимо се божанствено", да почнемо ходити обновљеног
духа, појући вечно са Ангелима небеску песму: Алилуја!
Икос 11.
Светла и Самосјајна Светлости, Христе, Савечна
Светлости Једносуштног Оца! Запаливши у Јордану Своје као светилник пречисто
Тело, засијао си као Сунце и даровао васељени у Своме Крштењу велику и
несагледиву светлост Своје благодати и истине, просвећујући сваког човека који
долази у свет, да људи који седе у тами и сени смртној угледају светлост велику
и ка њој пођу. Зато у овај велики Светлосни дан просветли и нас који у тами
греха још увек лутамо да, просвећујући се, обнављајући и уздижући се горе, Теби
овако кличемо:
Слава Теби, Просветитељу света, који си дошао да
Духом Светим и огњем крштаваш!
Слава Теби, Спаситељу грешних, који хоћеш да нас
из дубине греха подигнеш!
Слава Теби, Беспочетна и Вечна Светлости, који
нечистоту душа наших водом крштења чистиш!
Слава Теби, Светлости виша од сваке светлости,
који светлошћу светих верне обасјаваш!
Слава Теби, Сијање Очеве Славе, који си таму
незнања јављањем Својим разагнао!
Слава Теби, који у неприступној светлости живиш,
који си светлост богопознања Крштењем Својим засијао!
Слава Теби, Светлости од Светлости, који си у
тами засијао, очисти нас од таме греха!
Слава Теби, Сунце Правде, које јутро спасења
најављујеш, управи нас ка светлости добрих дела!
Слава Теби, Незалазна Светлости, који си на
Јордану засијао, обасјај нас у Светлости Својој Непролазном Светлошћу Пресвете
Тројице!
Слава Теби, Пресветла иконо Очеве Ипостаси, уведи
нас бањом препорођења у чудесни непролазни живот!
Слава Теби, Победитељу смрти, избави нас од вечне
смрти!
Слава Теби, Началниче живота, упути нас ка вечном
животу!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 12.
Спасоносна благодат Божија јави се данас свим
људима у Крштењу Твоме, Христе Спасе: јер Ти си, Једини Чисти, на Јордан дошао
да људска сагрешења очистиш и уништиш главе змија које су се тамо угнездиле,
дарујући нам благодатну силу која душу и тело ослобађа. Стога, притекнимо
побожно и усрдно пречистим изворима, да радосно воду живота захватимо, јер се
благодат Духа, тајни дарови и Дух познања невидљиво дају свима који је са вером
узимају, да Ти сви, Спасе, благодарно кличемо: Алилуја!
Икос 12.
Опевајући, Христе, Твоје спасоносно Богојављење, прослављамо
сви Твоје Божанствено Крштење од Јована у јорданским водама, клањамо се
неизрецивом снисхођењу Твоме према палим људима и верујемо са Претечом да си Ти
ваистину - Јагње Божије, које из воде јорданске грехе целог света на себе
узима, да их опере и искупи Својом Пречистом Крвљу. Тога ради, молимо Те:
понеси и наше безбројне грехе и не лиши нас благодатног препорода у велики дан
Светлости, да Ти чистим срцем благодарно појемо:
Слава Теби, Сине Божији, који си ради просвећења
целог света великом светлошћу на јорданским водама засијао!
Слава Теби, Превечни Боже, који си велику
благодат и човекољубље у Крштењу Своме људима показао!
Слава Теби, Спаситељу заблуделих, који си дошао
на воде јорданске да људе залутале по беспућу потражиш!
Слава Теби, Победитељу живота, који си благоволео
да дарујеш нови живот не по телу, него у обновљењу духа!
Слава Теби, Владико живота и смрти, који си жалац
смрти притупио и нетрулежни живот јављањем Својим засијао!
Слава Теби, Творче неба и земље, који си горње
небо и земљу на обалама Јордана у Крштењу Своме обрадовао!
Слава Теби, Царе царева, јер царство овога света
од сада почиње да се у Царство Твоје претвара!
Слава Теби, Господару господара, јер се данас
отварају небеса свима који хоће да се спасу и сва природа наша почиње да се
чисти!
Слава Теби, Спасе наш, који си на Јордан дошао,
спаси нас не због праведних дела, него по великој милости Својој!
Слава Теби, Христе Боже, који си природу воде
осветио, напој жедну душу моју водама побожности по неисказивој доброти Својој!
Слава Теби, Јединородни Сине и Речи Божија,
нахрани срце моје јављањем речи Својих!
Слава Теби, Свесилни Боже, који Једини твориш
чудеса, загреј охладнелу душу моју разумевањем Твојих чудеса!
Слава Теби, Сине Божији, који си се у Јордану
крстио и сав свет просветио, слава Теби!
Кондак 13.
О, Исусе Христе, Јагње Божије, који си на Јордан
дошао да узмеш грехе целога света! Прими ово мало мољење наше које Ти од све
душе приносимо и Својим спасоносним Крштењем од Јована просветли нас који у
тами греха седимо, да искупљени Тобом од душевних и телесних болести, у
обновљеном животу право почнемо ходити, кличући Ти са свима светима: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и
Кондак 1.)
Пријавите се на:
Постови (Atom)